Zevs je Grčki bog, neba, grmljavine, munja, časti i pravde. Kralj Olimpa, najmlađi sin Kronosa i Ree, kao i muž Here.
U njegovom detninjstvu, otac Kronos, je progutao njega kao i ostale braću i sestre, Hestiu, Demetru, Heru, Hada i Persefonu odamh po rođenju. To je u radio iz straha da će mu deca preuzeti moć i vlas. Na Kritu Rea ga je po prođaju sakrila, i dala Kronosu da ga pojede zamotalnog kamenje, tako da je Kronosu odmah pozlilo. Na sreću Zevs je uspeo da se otrgne toj sudbini, odlobodi sebe kao i sve ostale bogove.

Kada je Zevs porastao, postao je najmoćnija verzija sebe uz pomoć svoje majke, i osvojio je planinu Olimp. Time je postao i glavni zaštitnik Olimpa i svih bogova na njemu. Brzo po formiranju Olimpa kao prestonice, Zevs je sazvao sastanak između njega Posejdona i Hada tokom kog su podelili svet između njih troje. Had je postao bog podzemlja , Posejdon mora, Zevs raja.

Njegova jedina zakonita žena je bila Hera, sa kojom je imao decu. Pored nje imao je puno ljubavnica sa kojima je takođe dobijao potomstvo. Njihov brak je bio uvek puno izazova, koje su oni resavali na strastven način.

Zevs je zato uvek prikazan sa skiptarom, i munjama, koji predstavljaju autoritet kojim on valada. Ponekad je čak nosio i krunu od hrasta, zbog toga se ovo drvo smatralo svetim. Takođe je njegov zaštitni znak bio ogroman štit kojeg je Homer opisao kao glavnu sredstvo sa kojim se Zevs branio, povremeno bi ga pozajmljivao Atini.

Zevs je dakle veliki otac, onaj koji je odgvoran za strukturu način života na Olimpu jedom rečiju alfa, glavna muška figura u životima svih stanovnika Olimpa. Ovaj arhetip je tu da se zapitamo ko su to glavne muške figure u našim životima? Po kojim standarima one donose odluke, i kako to na nas utiče? Da li postoji način da mi odvojimo svoj način razmišljana od njihovog? Da li je njihov standard i naš standard?