Istrazivanja o Metodi
Jedno od istraživanja je bilo u Limburgu, Holandiji. Tokom kog su mu ubrizgali virus koji izaziva upalu misica, povišenu temperaturu, i simptome koji su slični virusu gripa. Wim Hof, je koristeci svoj način disanja uspeo da zadrži stanje organizma zdrave osobe. Ostali učesnici koji su takođe bili podvrgnuti istom virusu, razvili su sve gore pomenute simptome. Time je dokazao da oksigenacijom organizma možemo voljno da aktiviramo odbrambene procese bez koriscenja lekova.
Drugo istraživanje je pokazalo da kada se telo dugo zadrži na temperaturi koja je u minusu (potopljeno u led) prestaje da radi i upada u stanje koje vodi u hipotermiju, i u sigurnu smrt.
Wim Hof je svojim pristupom dokazao suprotno. Bio je u ledu dok su mu pratili stanje mozga i vadili krv na svakih par minuta. I uspeo je da održi stanje balansa kao da je na najnormalnijoj temeraturi.
Automaki deo nervnog sistema.
Princip je da kada ostanemo sa malom količinom kiseonika, naš mozak aktivira deo koji je bazičan i reptilski. Ili kako ga on zove, krokodilski koji ima samo jednu svrhu, a to je da preživimo, u tom stanju naše misli nisu bitne. Ono sto je bitno jeste preizivljavanje. Tada se aktivira endokrinski sistem hormona…Adrenalin, endorfin… oni utiču i na imuni sistem i poboljšavaju opošte stanje organizma.
Pored toga oni utiču i na naše psiholosko stanje. Polazna tacka ove tehnike jeste da donesemo odluku da želimo pormenu. Ali takođe praktivkovanje iste nas vodi do svakodnevnog balansa. Kada nam se um istrenira da na stvari reaguje sa određenom dozom prioriteta. U smislu da posle više nedelja bavljenja ovom tehnikom naš misaoni process ne reaguje na obične okidače poput gužve u sabracaju ili određenoj situaciji u odnosima sa nama bliskim ljudima.
Dakle u sitacijama u kojima bih upali u raspravu ili se zaglavili objašnjavajući kako neko nešto treba da urade, jednostavno ne prilazimo i upetljavamo se u iste. Ne sa namerom, nego spontano. Naš mozak prosto ne ulazi u interakciju sa istim. Ne prepoznaje ih kao bitne. Što ne znači da nisam ukljucena u svakodnevni život ili situacije koje su bitne za naš posao ili porodicu. Prosto pristupamo istim mnogo funkcionalnije. Sa distance i načinom razmisljanja koji je prigodan. Tako da iskoristim resurse koje imam na najbolji nacin.
Tehnika:
Suština ove tehnike je, u tome što svako od nas ima neograničene resurse koje samo treba da otključa. Jednom kada se nađe
taj ključ, otvaraju se novi nivoi mogućnosti. Samim tim, dobijamo i samopouzdanje da možemo da po stignemo sve ono za šta smo pre smatrali da je ne moguće. Zapravo, najmagičnija stvar vezana za ovu metodu je lakoća, a nadasve transparentnost kojom se radi.
Prvenstveno je bitno da donesemo odluku da želimo da se bavimo sobom, svojim razvojem i da ovu tehniku želimo da koristimo redovno. Dakle, ključ je u obavezivanju i posvećivanju. Tu odluku treba da donesemo sami i to sa sigurnošću i čvrstinom.
Kontrolisana hiperventilacija: Prva faza je 30 krugova disanja, svaki udisaj je jak i podrazumeva uzimanje što veće količine vazduha, tako da se potpuno napune pluca. Izdisaj je pasivan i spor, bez puno forsiranja, dakle ne sa punim naporom, nego na nivou koliko mozemo spontano da izbacimo vazduha. Posledica moze biti lagana vrtoglavica ili trnci u ekstermitetima. Zato je najbolje ovo raditi u sigurnim uslovima, poput lezećeg polozaja.
Posle 30 uzdaha uzimamo jedan jako dubok uzdah i ispuštamo ga potpuno napolje. U tom stanju ostajemo što duže možemo. Postoje ljudi koji tako izdrže 2,3 minuta. Bitno je da je svako različit i da se stamena povećava vremenom.
Kada dodje do velike potrebe za uzdisajem treba da to uradimo što intenzivnije i uhvatimo sto više vazduha možemo. Držimo taj vazduh 15 – 20 secondi i da pustimo. Telo moze da iskusi jak osećaj prokrvjenja koji i jeste cilj, jer se krv bogacena kiseonikom razlaže po celom telu.
Naravno, od izuzetne je važnosti da vas kroz proces vodi stručni instruktor. U Srbiji se organizuju seminari i edukacije i potrebne informacije možete pronaći na https://www.wimhofmethod.com/.
Ukoliko niste raspoloženi za ledeno kupanje, pokušajte sa blagim izmenama jutarnje rutine. Tokom tuširanja počnite na smenu da puštate toplu pa hladnu vodu. Cilj nije da povećate broj minuta i izdržljivost, već da vašu granicu bola i netrpeljivosti hladnoće samo malo prevaziđete i pomerite.
