Zima jeste jedan od najmračnijih perioda godine, ali je ujedno i period u kome se prirodno rađa sunce. Kada pričamo o dimalici ove simbolike, možemo da primetimo, da je sunce uvek izvor nade i toplote. Novo sunce koje se rađa u prirodi, može da se rodi i u nama. Ali kao i u prirodi, ono neko vreme ostaje slabo. Ispod zemlje, tu se razvija, i čeka pravi zenit na leto. Zato je jednako bitno dati sebi vremena. Kao i to sunce, bitno je da razumemo, da svaki dobar razvoj počinje tako što se polako i ušuškanoj sredini prvo spremimo, na veliki rast i razvoj. Na promenu i izazove koje nam donosi svakodnevica, vrelih dana i brzog života.

Simbolika

Tako je sasvim u redu da prepoznamo svoj tempo, da shvatimo koliko je važan početak. Kada je početak dobar i sve ostalo dolazi spontano, kao izazov, ali ne kao prepreka. Svakako kao i početak život prvo treba da nam je udobno i bezbedno u našoj koži. Pa da iz tog mesta počinjemo sve izazove.

U psihologiji, postoji terapija koja se zove habituacija. To je terapija koja se često koristi u lečenju fobija. Tada se osoba izlaže stimulusu, polako. Prvo blažim oblicima, pa sve ozbiljnijim. Tu je i vremenska korelacija bitna. Dakle prvo su intervali u kojima je neko izložen stimulus kratki, a onda sa vremenom sve duži.

Ideja je da polako ali sigurno, steknemo naviku da ako nas je nešto povredilo pre, nije izvor fobije, nego samo jedna figura koja izaziva nadražaj straha. Samim tim kao i svaki predmet, osoba ili situacija nema nikakav uticaj sama za sebe, mi joj dajemo na značaju. Mi smo ti koji određujemo koliko i kako ćemo je tumačiti, i koliku snagu ćemo joj dati.

Tako je ideja da sa vremenom možemo da razučimo uvid u to koliko je do nas i kako promena može da dođe od nas. Da mi svojim misaonim procesima, pridajemo značaj. Ali pre svega toga treba da se osećamo spremnom da krenemo u tu promenu. Kao i sunce koje se sporo priprema, bitno je odredimo svoj tempo. Tako da ne postoji tačno vreme, način ili oblik ponašanja koji je ispravan. Tempo je samo naš izbor, i zato je bitno da ga prepoznamo, da znamo kada je stvar do nas a kada, smo samo ne zainteresovani za promenu.

Potpuno je u redu da ostanemo u svojim toplim krevetima, i uživamo u toplini svog doma, dok napolju pada sneg. Dok sa druge strane isto tako možemo da se okrenemo ka unutrašnjem suncu, koje se rađa i gledamo ono što imamo u sebi. Da ako tada primetimo da je nešto u nama, u našoj senci idalje nešto što želimo da prigrlimo da je to u redu.

Biraj svoj tempo razvoja!