Pored kognitivno-bihejvioralne terapije, dosta poštovanja zauzima i geštalt terapija.
Jedna od glavnih odlika ove teorije je Nezavršen posao (Unfinished Business). Koncept
se odnosi na iskustva koja nismo procesuirali u situacijama u kojima su se desila, pa su
samim tim ostala u nama neobrađana. To je nešto kao kada imate pending ili draft e-
mail, koji ima ceo sadržaj, ali nije poslat.

Tačnije, koncept stavlja u fokus situacije koje su nam emotivno bitne (nesporazumi sa
dragim ljudima, konflikti na poslu…), a za koje nismo bili u mogućnosti da rešimo do
kraja u momentima kada su se dešavale. Prosto ostalo je nedorečeno ili imamo osećaj
da nismo uradili sve što je moglo. Kada se to desi, naše emocije i misli ostanu
zatvorene na tu temu.

Ono što je izazov jeste da sa vremenom prestanemo da mislimo o toj konkrentoj
situaciji, dakle ili da je potisnemo ili da odlučimo da na svesnom nivou nećemo više da
se bavimo njom, ali ona ipak ostaje da postoji u našem nesvesnom.

U svakom slučaju, ne dolazimo do osećaja potpunog rešenja, bilo ono pozitivno ili negativno, tako da
situacija nikada ne bude zatvorena do kraja. Nemamo osećaj potpunosti, celog kraja.
Tada nam se dešava da osećamo nemir ili neki vid nelagodnosti, koji nam ne prija,
samo sa vremenom potisnemo pravi uzrok. Tako da kada u sadašnjosti naiđemo na
okidače koji su slični originalnoj situaciji, mi reagujemo impulsivno i burno. Iako nam se
može desiti da osetimo da je reakcija prejaka, prosto zbog potiskivanja zaboravimo
pravi koren, i nesvesno reagujemo iz pozicije koja je u prošlosti, a ne iz sadašnjeg
momenta.

Druga glavna odlika ovog koncepta je da se nedovršeni posao gomila u našim mislima,
što vremenom stvara blokadu za napredak. Može se dogoditi da postaneš napet,
nervozan…bez ikakve svesnosti o tome odakle dolaze te emocije i da je baš ta neka
situacija u prošlosti zaslužna za to. Kada ne postoji svest o uzroku tih emocija često se
desi da ljudi pribegnu odbrambenim mehanizmima poput alkohola, opijata…Samim tim
sve više čovek postaje odvojen od uzroka i dalje od rešenja glavnog problema, i samim
tim od svoje prave prirode.

Rešenje:

Psihoterapija je odličan način da nađemo rešenje i koren, jer neko ko nije emotivno
umešan u problem, poput terapeuta, može da sagleda situaciju objektivnije.

Takođe jedan od načina da rešimo nedovršena posla jeste da sa fokusom i strpljenjem
razmotrimo sve ključne emotivne situacije u kojima smo se našli. Tačnije, situacije u
kojima osećamo da smo se emotivno investirali, trudili da napravimo od njih bolje
okolnosti. Na taj način, poput nekog detektiva možemo da se igramo sa svojom
prošlošću u traganju za korenom. Jedan od tragova može da bude mesto u nama za
koje osećamo da predstavlja situaciju za koju se kajemo što smo bili umešani, ili
osećamo da nije trebalo da reagujemo na određen način.

Ko su ljudi u tvom životu prema kojima osećaš veliku otpornost?

Koje su situacije koje u tebi izazivaju neprijatnost?

Kada otkrijete koren vaših nedovršenih dela i situacija, posvetite se da dovedete pažnju
na svoje emocija koje su povezane sa ljudima koji su bili deo tog događaja koji je na vas
ostavio trag.

Jedna od tehnika je vizualizacija u kojoj iznova zamišljamo kako je izgledao odnos u
kom smo se našli, i dopuštiš sebi da uroniš u nju do kraja. Tako da napraviš ceo
scenario do kraja, sa ishodom koji je za tebe udoban. Baš zbog toga što nekada čak i
nesvesno može da utiče na to što mi odigramo u svojoj mašti i menjamo sadašnji
trenutak.

Drugi način je da u tim korentitim momentima nađemo šta je to što smo voleli kod te
osobe, i još bitnije šta je to što nas je ta situacija naučila konkretno.
Da li smo možda iz samo tih par scena videli pravi put? Naučili neku lekciju?

Možemo da koristimo te informacije da razvijamo strategiju da kada se nađemo sledeći
put u sličnoj situaciji, jednostavno prepoznamo početak tog odnosa i izbegnemo sve što
ne želimo da osetimo opet na jedan zdrav način. Zato hajde da koristimo prošla
iskustva da rastemo.