Ko igra kakvu ulogu u tvom životu? Koju ulogu ti igraš u životima ljudi oko sebe?

Svako od nas igra neku ulogu u životu ljudi oko sebe. Kada sam kod kuće sa roditeljima, onda sam ćerka. Kada sam sa svojim dečkom, onda sam devojka. Kada provodim vreme sa dekom, tada sam unuka. Dakle, u svim ovim kontekstima ja sam ista osoba, ali se u svakom ponašam drugačije zato što naše ponašanje zavisi od okolnosti u kojima se nalazimo u datom trenutku. 

Ono što je glavna razlika jeste to da je moje ponašanje reakcija na ono što se nalazi oko mene. To znači da sredina oko mene diriguje kako ću se ja ophoditi. Tačnije, postoje okidači u onome što nas okružuje. To je kao kad uključiš svetlo u sobu – postoji nekoliko mesta gde možeš da ga uključiš ali će se svetlo razlikovati u zavisnosti od toga koje odabereš. Isto važi i za ponašanje. Kada delim prostor sa određenim ljudima, pali se svetlo u meni koje je u skladu sa tom prilikom. 

Prvo i osnovno je da smo svesni da različite situacije u nama izazivaju različita ponašanja. Ta ponašanja su izgrađena na osnovu pređašnjeg iskustva. Bila to dobra ili loša iskustva, ona su su se desila, dakle prošlo vreme i ono što se desilo. Jednostavno smo naučili vremenom da određene akcije (prekidači u sobi) uslovljavaju naše reakcije. To što se desilo možemo da ostavimo samo iza sebe, baš zato što se nalazi iza nas, i na njega nemamo nikakav uticaj. Ono što možemo da menjamo jeste sada i ovde. Ja sada i ovde mogu da biram kako ću da se osećam ili ponašam. Sve ostalo je pitanje perspektive. Kako ću da gledam na ono što mi se dogodilo, ili na ono što očekujem da će se desiti. Ako je moja perspektiva zdrava i pozitivna, imaću stav poverenja prema onome što očekujem i otklon od onoga što označavam loše a desilo se davno. Tako da kada sam u kontaktu sa ljudima koji su mi bliski mogu da budem smirena.

Druga stvar je da posmtram kako reagujem u početku. Kada uđem u prostoriju sa ljudima bliskim meni, ono što prvo osetim ili pomislim kao inicijalnu reakciju jeste moj auto-pilot. Reakcija koju sam navikla da prezentujem u toj dinamici odnosa. Prva vežba za ovu nedelju jeste da kada očekuješ neki susret prvo staneš i pomisliš kako se sada osećaš. Da prepoznaš da li si nervozan, da li te možda hvata panika. Da li je to intervju na koji ideš i plašiš se da ćeš sve pokvariti, ili je možda neki problem sa partnerom koji do sada niste rešili. Prvo je da samo prepoznaš.

S vremenom sposobnost svesnosti se razvija. Ne postoji formula ili magični štapić koji učini da sve bude dobro i savršeno. Sve je stvar prakse. Ili tačnije, sve je stvar toga da ono što smo naučili pogrešno ili loše, možemo da ispravimo, ali samo kroz ponašanje. Nikako drugačije. Dakle sve što je naučeno može da se popravi ali samo ako napravimo iste korake kao pre, vratimo se istom stazom, ali ovaj put ceo put pređemo drugačije.

Treći korak je da kada si u interakciji, prepozaš trenutak kada te ponese situacija i kada počneš da se ponašaš po ustaljenom principu. Kreneš da se raspravljaš ili pravdaš. Dakle, koja je tvoja inicijalna reakcija, da li se plašiš, da li se osećaš udobno u tom odnosu. Da li iskazuješ svoja autentična osećanja ili se samo prepuštaš da te ustaljena emocija ponese. Druga vežba neka bude da kada već kreneš u ustaljenu reakciju, primetiš i ne sudiš sebi zbog toga, nego da se zaustaviš i posmatraš. U redu je ako si ljut ili ako si uznemiren, tako si se osećao uvek do sad samo toga nisi bio svestan. Nema razloga da te to remeti. Samo prihvati stanje kakvo jeste – ništa više ili manje. Tako je sada.

Kada napraviš promenu u interakciji sa ljudima, jedino što je sigurno jeste da ćeš dobiti povratnu informaciju ili feedback. Ta informacije može da bude pozitivna i smirujuća i da ti da polet, samim tim što je prepoznata. Sa druge strane može da bude negativna i da se ti ljudi uvrede, osete zapostavljeno, ili da im ne prija to kako si se ti poneo. Zato budi spreman na obe varijante. Jedino što treba da ti bude reper je kako se ti osećaš. Da li ti je udobno, ili te nešto i dalje žulja u tom odnosu.

Sve ostalo nije stvar na koju ti možeš da utičeš niti imaš moć da promeniš. Tvoje je da budeš fer, prvenstveno prema sebi, a zatim prema svima oko tebe. Jer kada si dobar za sebe, onda si dobar i za sve oko tebe. Kakav god feedback da bude, stvar je da ga ne shvataš lično. 

Treća vežba je ujedno i poslednja, a to je da sledeći put kada napraviš promenu u svom ponašanju i dobiješ odgovor kakvom se nisi nadao, staneš i pomisliš da li je taj odgovor reakcija na tebe ili je to nečiji lični odraz u odnosu na to šta je zaista problem te druge osobe. Napravi otklon, zadrži taj sekund u sebi, posmatraj kao da gledaš iz perspektive nekoga ko je sa strane i ko vas ne poznaje. To je jedini način da stekneš pravi uvid u situaciju.

Igraj se uloga, menjaj ih, sve je to u redu. Svako ima pravo da proba nove stvari, da menja kako se ponaša i oseća, zato što je to jedino istinito. Sve je u procesu promene pa i mi. Zato i imamo pravo da budemo onakvi kakvi mislimo da je najbolje u skladu sa našim autentičnim osećajem, baš sada.