Mindfulness kao tehnika je nastao na osnovu ideje da postoji samo sadašnji trenutak. Da je to sve što imamo i da kada smo ga svesni možemo da funkcionišemo zdravo. Samo tada možemo da budemo dobri prema sebi i prema drugima. Ali šta je sa našom tamnom stranom, sa svim lošim iskustvima. Sa mislima i uverenjima da nismo dovoljno dobri…šta je sa našim traumama iz detinjstva?

Postoje tri nivoa napredovanja u meditaciji: početni, srednji i napredni. U zavisnosti od toga koliko često meditiramo ili treniramo svoju svesnu pažnju, takav rezultat i dobijamo. Nova istraživanja su pokazala da 60 posto ljudi iskusi neke negativne efekte konstantne meditacije, povećanu napetost ili depresiju, na primer. Takođe neki su prijavili da je posle određenog broja dana praktikovanja svesne pažnje, došlo do povećanja svesnosti o lošim emocijama i drugih psiholoških problema. Naročito kada praktikuju fokus u kontekstu u kom im se desila neka trauma. Koliko god ovo zvučalo dramatično, najnovija istraživanja koje je radila grupa engleskih naučnika su označila ovo kao zapravo odličan efekat. Jer je to zapravo pravi pokazatelj da je trauma u procesu izlečenja.

Zašto se to događa kada na početku kursa imamo cilj da smirimo um?

Prvi odgovor se nalazi u činjenici da Mindfulness ne predstavlja samo sposobnost da smo svesni ovog trenutka, nego i činjenicu da kroz tu svesnost mi menjamo i način na koji definišemo sebe. Tako da i traume koje smo do skoro zanemarivali i prihvatali kao normalan deo svog identiteta i ega sada po prvi put pokušavamo da razumemo iz nove perspektive. Perspektive trećeg lica, lica koje posmatra to što se dogodilo, ne tako lično, nego sa strane. To je velika stvar i normalno je da pokreće talase straha i sumlji. Dakle naš identite se menja.

Pored toga ta ista istraživanja su pokaza da negativna reakcije sredine na promene oko koje osoba pravi u odlukama, i pomeranju granica, takodje može biti jedan od uzroka, straha koji se javlja. Na primer Kako će me sad ljudi voleti, ako nisam žrtva, ako sam drugačiji… To su sve pitanja koja se pojavljuju na nesvesnom nivou. Kao posledica našeg primećivanja svega što je uključeno u traume i loša iskustva.

Drugi odgovor stoji u nivou praktikovanja. Kada je neko na početku učenja mindfulness, i svesne pažnje, prosto prirodno, počinje da primećuje više mnoge stvari, da ima jasniju sliku. Samim tim počinje i da vidi negativne strane, njegova napetost raste. Isto je i sa plivanje na primer. Kada tek naučimo da plivamo zamišljamo kako je tamo u dubokoj vodi neka neman, ili je jako opasno. Prosto zato što ne znamo šta nas čeka, kako izgleda ta dubina. Prirodno je da se plašimo novih stvari i situacija. Zato je rešenje da nastavimo sa praksom, da otkrivamo nove nivoe svojim templom i brzinom. Kako bi upoznali svaki deo koji vodi ka najtamnijem delu naše duše.

Tek kada dođemo do naprednog nivoa, to znači da smo prešli dubinu i ušli u mirnu luku. Mesto na kome znamo da postoje strašne traume, raskidi, odvajanja…ali da su to sve samo lekcije koje možemo da koristimo kao putokaze u kojim pravcima da ne idemo, a ne da ih ignorišemo i da ceo život živimo u plićaku.

Život i more su mnogo lepši od obala.

Zato kao što kažu Kanda, Kodža i Nebojša, padni u svest i uživaj!

Zakaži prvi razgovor i hajmo na put.