Sveta Elena, bila je rimaska carica kao I majka cara Konstantina Velikog. Ostala je upmaćena pored ostalog po tome što je u Jerusalimu u 4 veku, pronašla jedno od najvećih hrišćanskih znamenja, Časni krst, pa je zbog toga prepoznata u crkvi. Pre 337 godine postojalo je verovanje da je u Jerusalimu, nađen krst ispod Konstantinove crkve na Golgoti, tačnije ispod hrama na kome je nekada stajalo Venerino svetilište.

Ona je Konstantina rodila u Nišu, dobila ga je sa Konstancijem sa kojim je živela do 289 godine. Oni su se tada i rastali i on je oženio carevu ćerku, Teodoru. Helena je bila uključena u porodičnu tragediju. Jedan od njezinih unuka, Crispus, optužio je njegova maćeha, Konstantinova druga supruga, Fausta, da je pokušava zavesti.

Konstantin ga je pogubio. Tada je Helena optužila Fausta, a Konstantin je i Fausta izvršio. Rečeno je da je Helenina tuga iza svoje odluke da posjeti Svetu Zemlju.

Kada je Konstatin postao car ona je dobila titulu Augustina Imeratrix što joj je dalo bezgraničan pristup svim bogatstvima carstva. On je prvo krenula na put do Palestine, tu je počela da gradi svoje prve crkve, posle toga je otišla u Egipat, gde je po zabeležeju još dve prelepe crkve. Zatim se uputila na Kirap, Stavrovouni Monastery, kako izgradila manastir u kome je ostavila na čuvanje dva kanapa kojim je Hrist bio vezan za Krst.