Samovrednovanje ili Samopouzdanje predstavlja način na koji vidimo sebe i koliko to što vidimo cenimo. To naše osećanje može da dođe iz spoljne sredine ili može da nastane kao posledica unutrašnjeg osećaja. Svakako ima šansu da se gradi i razvija kroz razna iskustva kojima raspolažemo. Takođe, vremenom naša definicija idealne samovrednosti se menja.

Postoje mnogi načini da opišemo sebe i to kako se osećamo u vezi sa tim što osećamo i kako se ponašamo prema sebi. Svaki od opisanih koncepata ima svoje specifično značenje, kao i svoj smisao. Takođe često se dešava da imamo probleme sa svakom mogućom reči koja počinje na samo – samopouzdanje, samosaosećanje, samoljublje, prihvatanje sebe… Dva koncepta koja nam često zadaju izazove su samovrednovanje i samopouzdanje. Oni su povezani koncepti, koje često koristimo naizmenično, ali oni zapravo nemaju isto značenje.

Samopouzdanje predstavlja koliko vere i pouzdanosti imamo u to što smatramo svojom ličnošću. U skladu sa tim konceptom su i izazovi koje mi biramo i koliko smatramo da smo sposobni da uradimo u životu.

Samovrednovanje predstavlja to kako vrednujemo sebe, svoje postupke i stvari koje su nam bitne. Taj koncept se više odnosi na ponašanje i to kako to vrednovanje manifestujemo u svom svakodnevnom životu. Teorija koju zastupa Covington i Beery, 1976 predstavlja ideju da se ovaj koncept sastoji iz četiri elementa:

Sposobnost

Trud

Performans

Samo ocena ova tri koncepta gore

Dakle mi svakodnevno i stalno vršimo procenu svoje vrednosti kroz to koliko smo sposobni da uradimo nešto, kakav smo trud investirali i kakav smo performans dobili na kraju.

Druga terorija pretpostavlja da mi svoju vrednost procenjujemo u odnosu na druge oko nas, ljude koje smatramo referentnim tačkama, još bitnije one koji u nama izazivaju razumevanje da imamo jednake vrednosti i mogućnosti kao i oni. To je ujedno i površnija procena, jer mi zapravo ne možemo da znamo šta se njima dešava u glavi i šta je to što njih gura ka uspehu.

1. Izgled – kako neko izgleda, koju garderobu nosi, koliko pažnje na osnovu izgleda dobija od drugih.
2. Koliko i kako zarađuje- koliko i kakve stvari poseduje, kakvo materijalno bogatstvo ima.
3. Socijalni položaj – kako je ta osoba pozicionirana na socijalnoj skali.
4. Karijera – kakva je karijera koju taj čovek ili žena imaju, da li imaju prestiž koji potiče od njihovog poslovnog uticaja.
5. Postignuća – bilo da su to postignuća u struci ili ona koja su vrednovana socijalno u nekoj kulturi, bitno je da predstavlju standard društva u kome živimo (Morin, 2017).

Kako da unapredimo svoje Samovrednovanje?

Samovrednovanje je tu da nam pomogne da razumemo da smo mi bića koja su vredna ljubavi, poštovanja, bez obzira na to šta i kako radimo. Naravno sve do granica u kojima ne ugrožavamo druge. Moramo prvo da jasno definišemo koncept toga šta je ono što mi vrednujemo.

Kao i da duboko u sebi preispitamo da li nam je zaista bitno da vozimo određeni auto, ili imamo određeni status u društvu…da li je to nešto što nama zaista daje izvesnu vrednost ili je to standard koji je nametnulo društvo.

Sa druge strane, moramo da otklonimo glas unutrašnjeg kritičara koji nam stalno govori kako stvari oko nas ne valjaju ili kako nismo dovoljno dobri (Firestone, 2014). Kad god osetimo da se taj glas podiže i počinje da nam diktira kako se osećamo u vezi sa sobom, treba da zastanemo i da se zapitamo da li je to zaista istina ili je to nastalo kao posledica sredine. Dopustite sebi da u miru shvatite, kako se zaista osećate i taj glas ostavite po strani.

Greška koju pravimo u ovim sitacijama jeste da crpimo to koliko smo vredni iz odnosa sa bliskim ljudima. Dakle, na osnovu njihovih procena nas i mi procenjujemo tu koliko smo vredni. Takođe jedan od načina pomoću kojih mi vrednujemo sebe jeste iz odnosa sa ljudima oko nas, najčešće iz partnerskih odnosa. Zato je jako bitno da držimo odvojeno ono što smatramo da su naše najveće pozitivne strane i ono što ljudi bliski nama ističu da jesu. Dakle, dokle god shvatamo da naša vrednost proizlazi iz naše procene naših kapaciteta, a ne iz opravdavanja sredine, dobro je. Kada upadnemo u spiralu da se ponašamo i živimo po očekivanjima i vrednovanju drugih, tada se javlja problema da se naše samovrednovanje narušava zbog toga što ne ispunjavamo svoju vrednost, već vrednost drugih.

Odatle proističe da ćemo imati zdrave veze samo onda kada smo mi i osoba sa kojom smo u vezi sigurni u svoju vrednost, sa i bez nje.

Isto važi za bilo koju od kategorija koje su navedene gore. Dakle, naše samovrednovanje ne treba da proizlazi iz toga koji posao radimo, koliko para imamo ili kakav je naš društveni status. Zapravo mi treba da budemo u miru sa sobom, bez obzira na te koncepte.

Baš zato što su oni dosta varijabilni i promenjljivi, samim tim osoba koja ima stabilno samovrednovanje zna da taj polet koji oseti kada dobije povišicu ili demotivaciju koju oseti kada je voljena osoba odbaci nema veze sa tim koliko je ona vredna. Jedino što treba da bude referentna tačka u ovom slučaju jeste to odakle je krenula osoba i kakva je bila u odnosu na to šta je sada. Da li je rasla i razvijala se, ili je možda popustila u samorazvoju pa joj to izaziva nesigurnost.

Svako ima svoje dobre i loše strane, a naš jedini cilj je da nađemo autentičnu sredinu koja odgovara nama i koja je dobra za nas. Ta sredina treba da bude naše udobno mesto, koje možemo sa ponosom da pokazujemo svima, sa sigurnošću da je to dovoljno i dobro, baš takvo kakvo je, bez potrebe da nam to neko potvrđuje ili opovrgava.

Zato je prvi korak da proceniš i zavoliš to što sada jesi. I da kreneš na put ka kreiranju osobe kakva želiš da budeš.