I teorija i istraživanja pokazala su da postoji veza između mindfulnessa i roditeljstva. Autori su pronašli mnoge veze i došli do brojnih zaključaka. Jedan od njih je da roditelji koji praktikuju mindfulness imaju bolje odnose sa decom. Dakle, ključ zdravih odnosa u porodici je da roditelj sluša dete sa punom pažnjom, da bespogovorno i bez osuđivanja prihvata sebe, da ima svesnost o svojim emocijama i emocijama deteta, da ima sposobnost da reguliše roditeljski odnos i da ima saosećanje za sebe i za dete. Kao što možemo da primetimo, ove veštine su u skladu sa mindfulnessom generalno i mogu da budu jako korisne za razumevanje ove tehnike u roditeljstvu.

Novi početak, nove situacije, nove informacije, sve to naš mozak mora da obradi. Život se stalno menja. Uzmimo, na primer, početak škole, koji predstavlja deo životnog toka i donosi nam pregršt novih stimulusa. Kada kroz mindfulness naučimo kako da se odnosimo prema novinama, dobićemo novu praktičnu veštinu zlata vrednu. To će uneti promenu u naš način života, a u slučaju naše dece, razliku u odnosu na to šta ona postaju.

Da bismo počeli školsku godinu na najbolji moguću način, bitno je da početak bude zdrav i solidan. Samim tim se vraćamo svojoj praksi mindfulnessa. Bilo da je to prvi razred ili prelazak u drugu godinu školovanja, ovo je najbolja prilika da starim načinima ponašanja pristupimo na novi način! Kao i kod izgradnje kuće, temelji su najbitniji. Zato je važno da kuću, početak školske godine, postavimo pravilno.

Mi, odrasli, obično posle određene prakse mindfulnessa, primećujemo koliko smo, u stvari, odsutni u odnosu na sadašnji momenat. Kada sednemo, udahnemo i razmislimo 5 minuta, shvatamo koliko su nam misli haotične. Sigurna sam da je još teže kod dece. Oni otkrivaju novi svet svakog trenutka. Svi detalji i odnosi su im novi. To, sa jedne strane, otežava njihov fokus, ali im, sa druge, daje ogromnu prednost. Oni su sposobni da svet vide novim očima, očima koje su oduševljene i spremne da stvaraju veze. Oni, za razliku od odraslih, imaju priliku da stvore veze između situacija, ljudi, predmeta, koje su netaknute prošlim iskustvima. Ovo je fenomenalna prilika da te veze budu zdrave. Dakle, svi mi, samim tim i deca, intuitivno smo mindful, prisutni i neosuđivački nastrojeni. Ovo je divna prilika da se dečji um oblikuje na najefektniji način, što će im doneti više strpljenja i više fokusa. Takođe, moći će da razviju odnose sa ljudima i situacijama na zdrav način. Kroz mindfulness će naučiti da imaju fleksibilan pristup situacijama, neće naučiti da kontrolišu misli, već kako da promene svoj pristup situaciji.

Jako je bitno imati na umu da deca modeluju naše ponašanje, pa postoji velika verovatnoća da će se oni ponašati isto kao i mi. Zato treba da im budemo uzor, da mogu od nas da nauče da budu uviđavni, osećajni i razumni prema sebi, a kasnije i prema ljudima u svojoj sredini.

Prvi predlog je da odlučite da imate mindfulness kuću.

Svaka porodica ima svoju rutinu. Ona je osnova svega. Mi nesvesno sipamo čaj, kafu, spremamo doručak, puštamo svoju omiljenu jutarnju emisiju. Doručkujemo zajedno, oblačimo se, oblačimo decu, usput malo razgovaramo i krećemo na posao ili u školu.

Možemo početi dan novom rutinom. Na primer, kada ustanemo i sami primetimo kako je jutro prelepo, poželimo dobro jutro članu porodice kog prvog ugledamo. Primetićemo kako ovo postaje lančana reakcija. Dok pravimo doručak ili ga jedemo, podsetimo se koliko smo srećni što ga imamo na stolu, odakle potiče sva ta hrana, koliko je truda uloženo u nju.

Svako jutro ustajemo sa namerom da postignemo nešto tog dana. To može biti bilo šta, od običnih kućnih poslova, do poslovnih zadataka, pa, na kraju, do velikih ciljeva koje smo dugo čekali da ostvarimo baš tog dana. Imati nameru je veoma važan prvi korak za mindful porodicu, osobu i osećanja. Prvo treba da odredimo šta nameravamo da uradimo toga dana. Kada razumemo šta je naša namera, prvi korak je odrađen. Kako možemo to da poboljšamo? Šta je ono što bismo mogli da kažemo deci tako da osete našu ljubav i podršku? Koje reči možemo da podelimo sa njima, tako da oni budu svesniji da su spremni za sve izazove škole?

Dakle, deljenje pozitivnih razmišljanja i osmeha je ono što može samo da nas ojača. Daje nam pozitivan stav prema danu u koji ulazimo. Tako ćemo osećati da smo sposobni da se suočimo sa svakodnevnim obavezama.

Celog dana će nam odzvanjati u glavi kako smo se na početku dana rastali od članova porodice. Zato je bitno da reči koje delimo pred rastanak (koji obično nehajno posmatramo) budu jake, sa dobrom namerom i pozitivne. Evo nekoliko primera koje možemo svakodnevno da iskoristimo:

• volim te puno
• činiš me srećnom/srećnim
• želim ti lep dan
• tvoj osmeh je zlatan
• danas ćeš imati mnogo uspeha u školi, znam to
• odlično ćeš danas razumeti sve lekcije