“A man who is a master of patience is a master of everything else” – George Savile

Strpljenje je jedan od najmanje istraživanih koncepata. Kada pričamo o naučnim
istraživanjima, Lavelock (2015) pokazao je da svesnost o situaciji je ključna za
strpljenje. Jedna od definicija strpljenja koju je dao Fowers 2005. godine je da je
strpljenje karakteristka koju osoba koristi da bi došla do ideja i postigla ciljeve, a sve u
svrhu razvoja ličnosti. Taj razvoj je jako bitan za opšte zdravlje i rast jedne osobe.

Glavna razlika između strpljenja i samoregulacije oslikava se u tome što emotivna
regulacija ima za cilj da suzbijemo emocije i ispoljavanje emocija koje nisu u skladu sa
nama. Dok je strpljenje više karakteristika jednog momenta.

Ono što izdvaja strpljenje kao vrlinu jeste to što ono utiče na više kognitivnih funkcija.
Kao na primer, na discplinu i interesovanje, i prelazi na viši nivo mentalnih zadataka,
poput praštanja, samokontrole, dobrote, odgovornosti.

Takođe, strpljenje nam daje rastojanje između sadašnje situacije i cilja, koje ako je sagledano objektivno može da
bude motivišuće, ali ako ga gledamo iz perspektive da želimo da što pre stignemo do
cilja, onda postaje sabotirajuće. Dakle, u tim situacijama nemamo odgovor koji želimo
odmah i to nam stvara nelagodu, ili sa druge strane investiramo se još više i sagorimo.

Najbolje rešenje je da prvo steknemo uvid u to što imamo ispred sebe i sa čime
raspolažemo. Zato je jedna od najboljih tehnika svesna pažnja ili prisutnost.

Ako primetimo da upadamo u ovo stanje uma, možda je bolje da razmislimo kako da
promenimo način na koji radimo, a ne kako da ne radimo i kako bolje da uradimo
meditaciju. Na primer, na mestu na kojem je previše bučno, možemo da vežbamo
pogled iz visine. Da vidimo koliko je realno što nam se sad čini hitnim da moramo da
uradimo.

Dakle, da li su te distrakcije realne, da li je nam je to zaista prioritet sada.
Kada nam se možda čini da smo obuzeti mislima koje su bitnije od onoga što radimo
sada. Hajde da sada ostanemo sa svojim mislima, hajde da posle toga vratimo našu
pažnju. Ako se ovo nastavi i osećamo jaku povučenost, možda namerno da
presumerimo pažnju baš na naš dah.