Koliko su te puta stranputice dovele na mesta u koja si hteo da ideš i da stigneš? Mislio si da je najbolje da ideš jednim putem i da će te taj put odvesti na mesto na kojem želiš da budeš. A onda se dogodi mala promena u tebi i nagovori te da skreneš sa puta. Da odeš u drugu stranu. I onda te ta strana odvede baš na pravo mesto.
Često imamo ideale onoga što je pravo i kako treba da se krećemo da bismo postigli rešenje. Da ono mora da bude moralno ispravno i da mora da ima svoju kulturološku potporu. Tako da se krećemo na osnovu onoga što nam prijatelji, kultura, većina govori da je pravi put. Kada odemo korak unazad, možemo da vidimo da je taj pravi put stvoren po standardima koji postoje već godinama i da svaka generacija pravi neke nove pomake i stvara nove pravce. Da ono što je nekada bio pravi put, sada može da bude samo pogrešan ili u neku ruku samo polu ispravan.
Zato hajde da prvo primetimo šta je to što nam društvo govori, da li je to dobar put i pravi način. Dakle na ovaj način moramo da postupamo. Dobro. Prvo pitanje koje treba da postavimo je zašto se veruje da je to taj pravac. Zašto mislimo da je to rešenje dobro i kako je ono nekada funkcionisalo. Da li to kako je nekada funkcionisalo i sada rešava situaciju? Ako je odgovor da, onda samo tako nastavi. Ako je odgovor ne, onda prvo treba da pogledamo šta je to što možemo da iskoristimo od onoga što nam to originalno rešenje pruža. Da li tu ima neke vrednosti za nas, neke funkcionalne reakcije koja može da nam posluži. Ta prošla iskustva koja se prenose su zlata vredna ako se prihvate sa zanjem i razumevanjem sadašnjeg trenutka.
Ono što bi društvo označilo kao pogrešna rešenja je sve sem tog pravog puta. Druga strana pitanja je zašto je neko nekada taj put uopšte nazvao stranputicom. Zašto je taj put označen kao nešto gde ne treba da se ide? Koga je i kad dovela u neki loš i nezavidan položaj? Da li je to bila pojedinačna greška, ili je bilo više takvih primera? To je isto mesto na kome možemo da naučimo mnoge stvari.
Ako pak, primetimo da možemo da probamo da idemo tom stranom, onda to treba i da uradimo. Dakle, oni načini na koje reagujemo mogu da budu i produktivni i da nam daju mnoga rešenja kojih možda nismo ni svesni da su moguće opcije. Zato je uvek bitno da postavljamo što više pitanja i da na osnovu njih učimo. Uvek je bolje da ispitamo situaciju nego da je selektivno odbijamo. Jer znanje postoji u svima nama i nalazi se u svim prošlim iskustvima.
Te sporedne ulice i rešenja nekada mogu da nas dovedu baš na pravo mesto. Tako na primer u marketingu, kada se testira uzorak proizvoda, stručnjaci se uvek fokusiraju na one u uzorku koji su odlučili da ne kupe neki proizvod ili na one koji su pokazali ogromno interesovanje, jer sredina je tu da je prati većina koja ne posvećuje mnogo pažnje. Tako je i sa putem. Uvek biraj onaj koji ti daje više znanja.
