Definicija stida jasno varira u različitim kulturama. Na primer u Japanu je skoro došlo do skandala kada je devojka koja je davala glas crtanom junako iz filma Frozen, uhvacena sa određeno količinom droge u organizmu. Tada je Dizni Japan, povukao sve CDove sa ovim nazivom iz prodaje. To nam govori do kojih granica ide ova kulturološka ideja.
Poreklo ovog koncepta dolazi još od naših predaka. I kroz vreme i prostor je evoluiralo sa nama. Imalo je za cilj da promoviše socijalnu zajednicu. Kada pogledamo način na koji su ljudi živeli u plamenima, u kojima nije bilo puno ljudi, postaje nam jasna ta emotivna kontrola pojedinca. Tako je uloga stida bila ta da jasno stigmatizuje svakog ko prekrši zakon i strukturu plemena. U situacijama u kojima pojedinac uradi nešto što nije u skladu sa moralom grupe, biva osuđen i izopšten, baš zato se ovaj koncept zadržao među ljudima do danas.
Jako je bitno da za početak odvodimo koncepte, poput sramote i krivice koji su slični stidu, ali opet nisu isti. Sramote je manji oblik stida, jer se odnosi, na spacifične situacije, dok je krivica dublji oblik stida i povezana je sa našim bazičnim uverenjima.
Po jednoj od teroija u psihologiji postoje 4 izvora stida
1. Samo svesnost. Da bi osvestili sramotu pravi način je da smo samo svesni svojih misli. Jer samo kada smo svesni misli mi možemo da donosimo osude. Dakle ako smo svesni svojih poteza tada možemo da donesemo procenu o njima, da li su dobri, loši, zdravi…
2. Samo okrivljavanje. Jedan od faktora koji utiču na sramotu, jeste kada sami sebe krivimo za neke postupke ili situacije mi tada sami donosimo sud o tome kako smo reagovali na primer u idređenoj situaciji i da li je to dobro ili loše za nas. Da li se shodno tome, stidimo tih postupaka, reči ili misli.
3. Standardi. Jako je bitno da smo svesni svojih standarda i onoga što označavamo kao dobro ili loše. Tačnije da imamo uvid u to koliko i kako smatramo da smo uradili određen zadatak u skladu sa našim idealnim merilom.
4. Samo pouzdanje. Ova karakteristika je u toliko bitna koliko je ona nešto što određuje to kako reagujemo na feedback sredine. Ako imamo sasvim dovoljno poverenja u sebe, svoje reakcije i misli, osuda sredine će manje uticati na naše zadovoljstvo realnošću i onim što je ispred nas.
Jedan od načina da smanjimo svoje osećanje stida jeste da radimo na svom samo puzadnju i svojim vrlinama. Tako da smo manje kritični prema sebi. Takođe možemo da razvijemo svoju samo svesnost, o drugim vrlinama, i drugim karakteristikama. Dakle da koristimo samo spoznaju za svoj rast I razvoj a ne svoju samo kritiku.
