Prelivanje je jedan od čestih mehanizama koji prolaze neprimećemo. U moderno doba skoro se smatra normalnim da iz jedne oblasti presipamo stres u drugu. Tačnije, da svoj stres i napetost donosimo kući, kao i da stvari koje osećamo u domu, donosimo na posao.

Sa druge strane moderno društvo propoveda mit da možemo da ostavimo stres na ulazu u kancelariju. Da svako od nas sa lakoćom može da napravi razliku između onoga što nam se dešava na poslu i onoga što mu izaziva napetost u privatnom životu. Tako da se često dešava da čak neprimetno provedemo dane i dane u u kojima izlazimo i ulazimo u istu emociju (stres), bez obzira gde se nalazili. Tada lako može doći do izgaranja.

Stres kao koncept je na lošem glasu, baš zato što je poznato koliko negativnih posledica ima na zdravlje. Mada ga moderna istraživanja predstavljaju uglavnom kao nešto negativno, bitno je znati da stres može da doprinese našem performansu. Dakle postoji zdrav stres koji nam daje polet. Jako je bitno da imamo taj polet i želju za rastom i razvojem. To je ona emocija koja nam daje želju da ustanemo ujutru, da napredujemo, da napravimo rizik koji može da nas dovede do uspeha.

Sa druge strane postoje dve vrste stresa, akutni i hronični. Akutni stres je deo svakog momenta i dana. Gužva u saobraćaju, redovi u prodavnici, neprijatna situacija na poslu…to je par trenutaka u toku dana koji nas izbace iz takta. Hronični stres je onaj koji je konstantan, svakodnevan. Ono što može da izazove problem jeste da ako je taj nivo stresa na koji smo navikli visok, naš organizam počinje da izgara.

Ono što stvara problem jeste kada je naše telo izmoreno i počinje da oseća posledice. Povišen pritisak, ubrzan rad srca, nesvestica, samo su neke od posledica ove vrste stresa. Sa psihološke strane, jako su česti napadi panike, pa i depresija. To se naročito vidi u novim istraživanjima – koliko je veliki uticaj koji nažalost stres ostavlja na telo i um.

Karney et al., 2005 je pokazao u svom istraživanju koliko je povećanje stresa, ako nema opcije da ga ispraznimo ili se ne bavimo njime. U tom istraživanju bavili su se uticajem prelivanja stresa iz jednog domena, poput posla, u drugi domen, poput porodičnog života. Kao rezultat, došli su do zaključka da postoji povećana šansa od mentalnog poremećaja ako se ovaj začarani krug ne reši na vreme.
Zato postoji par navika koje možete da koristite da biste izašli iz začaranog kruga koji je zaista isrcpljuć za organizam. Tako da dobijete srednju vrednost stresa koja je dobra i održiva.

Na primer, imali smo loš dan na poslu. Osećamo se umorno iscrpljeno, nismo u najboljem raspoloženju. Samim tim i misli koje nam dolaze su negativne. Dalje, zaboravili smo da svratimo do prodavnice na primer, počinjemo da krivimo sebe da smo mogli da odradimo taj dan mnogo bolje. Usled svega toga, cela naša emotivna paleta postaje negativna. Naš pristup svemu će biti negativan. Čak i stvari koje su dobre u našem životu, i njih ćemo percipirati kao negativne.

Najnovija psihološka istaživanja ukazuju na to je mindfulness odličan alat koji nam pomaže da kontrolišemo emocije. Kroz vraćanje fokusa na sadašnji trenutak, mi razvijamo sposobnost emotivne inteligencije.

Postajemo svesni ne samo svojih, nego emocija i drugih ljudi oko nas. Ovo je ključno jer smo onda sposobni da reagujemo u skladu sa situacijom imajući u vidu kako se to odražava na druge oko nas. Pored toga razvijamo jasan unutrašnji radar koji nam pomaže da upravljamo svojim danom. Tako da za psoledicu dobijamo potpuno zadovoljstvo.

Ono što je ključno jeste da u ovim momentima praktikujemo vežbu zahvalnosti. Ili vežbamo zahvalnost na onome što već imamo.

Nađemo udobno mesto i smirimo se.
Pustimo muziku koja nam prija.
Kada dođemo u stanje u kome nam je udobno, i mentalno i fizički – zapitamo se šta je to što imamo u životu što nas čini srećnima?
Dakle sitnica, ali ona koje je bitna za nas lično.

Karney BR, Story LB, Bradbury TN. Chronic and acute stress among newlyweds. In: Revenson TA, Kayser K, Bodenmann G, editors. Couples coping with stress. Washington, DC: American Psychological Association; 2005. pp. 13–32.