Šetnja može da bude isto jedna vrsta mindfulnes meditacije, kao i vreme provedeno u prirodi. Dovoljno je da promenimo sredinu, i da budemo na otvorenom prostoru i čistom vazduhu. Za to nam ne treba puno vremena, a može da osveži naš misaoni proces, i da nam nove uvide u sitaciju ispred nas. Ono što je bitno jeste da uključimo sva naša čula u ovo iskustvo.

Kada uđemo u park ili baštu kojom šetamo, prvo možemo da obratimo pažnju na veličinu tog prostora, i da li postoji deo koji nas najviše privlači. Pratimo svoj unutrašnji osećaj i krenimo u pravcu koji nam najviše odgvara.

Obratimo pažnju da li ima vetra, kakav je vazduh, da li u njemu ima mirisa cveca ili biljaka, koje su u tom parku. Da li je vetar jak ili nam nežno miluje obraze? Možemo čak i da praktikujemo vežbu disanja.

Dok hodamo, posmatrajmo podlogu kojom šetamo, da li je ona ravna, brdovita…kakve je forme, da li je na njoj trava ili zemlja, kako to utiče na način na koji mi hodamo? 

Ovo je odličan način da stvorimo uvid u to kako sredina deluje na nas i kako joj se mi prilagođavamo. Posle šetnje sigurno ćemo biti zadovoljni, jer smo napravili odklon od svoje rutine. Sasvim sigurno ćemo i dobiti novu perspektivu sitacije sa kojom se suocavamo.