Samosaosećanje i Granice

granice

Da li ti se često dešava da kažeš da drugima i da se posle toga pokaješ ili promeniš mišljenje? Da li misliš da treba da pomogneš svima, čak i kad se već osećaš umorno? Ako je tvoj odgovor da, znaj da nisi jedini. 

Istraživanje je pokazalo da su mnogi od nas stvorili uverenje da moramo da budemo fini i da pomažemo drugima. Međutim, u tom procesu često se dešava da zaboravimo svoje emocije i to sve kako bismo se osećali vredni ljubavi. Naravno da nam se desi da smo umorni i da je nemoguće da ispunimo sve te ciljeve. Kada dajemo da bismo dobili, često se osećamo ljuto i stvaramo veze sa ljudima koje nisu zdrave za nas. Najvažnije – javlja se problem granica u tom odnosu.

Na primer, na poslu imamo loš odnos sa šefom, koji se prema nama ponaša neprikladno. Na primer, traži od nas da radimo stvari koje nisu deo našeg opisa posla, tačnije one za koje nemamo dovoljno znanja da ih uradimo. Tako iz dana u dan, stvaramo očekivanje da kada dobijemo od njega zahtev, da će isti biti pretežak. Da nećemo uspeti da se snađemo. To nas čini napetim i pre nego što određen zahtev stigne, tako da smo stalno u nekoj vrsti strepnje od njega. Strahujemo. To postane naše uobičajeno ponašanje i stanje uma. Prosto veza između nas i njega postane napeta sama po sebi, i u danima u kojima se ne dešava ništa od ključnog značaja. 

Granice i Samosaosećanje                          

Jako je bitno definisati svoje granice, tako što se prvo zapitamo kako se osećamo u tom odnosu. Stvorimo saosećanje i slušamo koja je to naša potreba koja se provlači ispod ponašanja i misli. Šta je vrednost koja određuje naše ponašanje. Kada pređemo granicu, obično smo ljuti ne samo na druge nego, nego podsvesno i na sebe zato što nismo ispoštovali svoje potrebe. U tom slučaju ljutnja je tu da nas zaštiti od toga da ne naudimo sebi i da nas informiše da moramo da opet procenimo svoje granice i da stvorimo balans u sebi i oko sebe. Vežbanje, Samosaosećanje, i pravljenja granica iz te perspektive, ima mnogo koristi.

Kako da prepoznamo kada prelazimo svoju granicu Samo Saosećanja

  • Kažemo ne kada želimo
  • Problemi drugih ljudi postanu naš prioritet
  • Počnemo da zanemarujemo svoje potrebe
  • Osećamo premor jer ima puno stvari na koje smo fokusirani koje moramo da uradimo, a ne slušamo svoje telo i svoje emocije
  • Prihvatamo da nas neko emotivno uslovljava
  • Previše se izvinjavamo za stvari koje radimo i ne govorimo kako se stvarno osećamo

Ljutnja i postavljanje granica su jasno povezani. Ljutnju osećamo kada osetimo neku pretnju. Ona je originalna emocija koje je nastala kroz generacije da u nama izazove reakciju. Tada naše telo pušta hormone adrenalina i noradrenalina. Na taj način telo se priprema na jasne poteze, povećava se brzina rada srca, naš fokus je tada usmeren na borbu ili bežanje iz situacije.

Zdrave granice u skladu sa Samosaosećanjem

Svi imamo ustaljenu reakciju na stres i neprijatne situacije. Vremenom, što više reagujemo na jedan način, to je veća šansa da nam to postane normalna i impulsivna reakcija. Samim tim i neuralna mreža postane jaka, ona koja povezuje u našem mozgu situaciju ispred nas i našu impulsivnu reakciju. Tako da na neki način naš mozak počne da reaguje bez razmišljanja, samo prati okidač iz realnosti. Zato kroz redovno vežbanje Mindfulness i svesnosti možemo da zaustavimo svoju reakciju prvo mentalno. Tačnije, da primetimo da će nam to biti impulsivna reakcija, da se zagledamo u svoje emocije i potrebe. Prvi korak je da prepoznamo da se ljutnja javlja i koje su to emocije koje su povezane sa njom.

Jedna od najefektivnijih reakcija na ljutnju su pitanja

Šta treba da se zaštiti?

Šta treba da se popravi u mom ponašanju i mojoj sredini?

Ova pitanja su od pomoći zato što nam dozvoljavaju da ispitamo i razumemo svoje granice i saosećanje prema sebi, ali i prema drugima. Tako da od ljutnje napravimo prijatelja koji će nam pomoći da preobratimo automatsku reaktivnost u hrabrost.

Pet koraka da napravimo Zdrave Granice

  • Skoncentriši se kada vidiš da je granica pređena. Koje su to fizičke senzacije koje osećaš u telu? Koji deo tela najviše reaguje? Šta osećaš?
  • Koji je to tačno trenutak kada je granica pređena? Kada si osetio da je previše?
  • Obrati pažnju na senzacije koje osećaš, ali sa Samosaosećanjem i razumevanjem. Imati stav da je loše da smo ljuti, da nismo dobri prijatelji ako nam u suštini ne odgovara da uradimo nešto, da je u stvari baš to štetno za nas i ni za koga drugog. 
  • Koje su to potrebe koje treba da budu zadovoljene? Šta je to što nam ta emocija pokazuje?

Kako komunicirati svoje Granice

Počni sa pozitivnim. Šta je to dobro što mogu da naučim iz ove situacije?

Daj direktnu definiciju granice i probelma. Do ove granice mogu da prihvatim ovakvo ponašanje i ovakve reakcije, a sve preko nje mi je previše. Jako je bitno da ostaneš veran toj granici. 

Nastavi sa Samosaosećanjem. Iako nam se javlja sumnja u to što radimo. Samo nastavi sa tim što osećaš da je ispravno. Sve je stvar vežbe.

Razmotri kako će se osećati osoba preko puta tebe. Možemo i da ih pitamo ako nismo sigurni. Da li ti ovo odgovara? Kako se osećaš u vezi sa ovim?

Budi spreman na bilo koju reakciju sredine. Možda ne dobijemo reakciju sredine kojoj smo se nadali, ali ono što je bitno jeste da iskažemo svoja osećanja i da budemo u skladu sa svojim autentičnim potrebama. Tako da imamo veći kapacitet i resurse da uradimo stvari koje su nam bitne, za nas same, a zatim i za druge oko nas. 

Svi mi želimo srećne veze, ali samo malo nas razume koliko je bitno da i u ljubavi i bliskim odnosima imamo jasne granice i koliko su te granice iskaz ljubavi i poverenja. Samosaosećanje, će nam pomoći da nađemo jasna rešenja, da budemo prisutni i da tako imamo zdravije odnose sa nama bliskim ljudima.

 

Lista Referenci

Baer, R. A., Smith, G. T., Lykins, E., Button, D., Krietemeyer, J., Sauer, S., et al. (2008). Construct validity of the Five Facet Mindfulness Questionnaire in meditating and nonmeditating samples. Assessment, 15, 329–342.

Baer, R. A., Samuel, D. B., & Lykins, E. L. (2010). Differential item functioning on the Five Facet Mindfulness Questionnaire is minimal in demographically matched meditators and nonmeditators. Assessment, 18, 3–10.

 

Barnes, S., Brown, K. W., Krusemark, E., Campbell, W. K., & Rogge, R. D. (2007). The role of mindfulness in romantic relationship satisfaction and responses to relationship stress. Journal of Marital and Family Therapy, 33, 482–500.

 

Bergomi, C., Tschacher, W., & Kupper, Z. (2013). The assessment of mindfulness with self-report measures: Existing scales and open issues. Mindfulness, 4, 191–202.

 

Birnie, K., Speca, M., & Carlson, L. E. (2010). Exploring self-compassion and empathy in the context of mindfulness-based stress reduction (MBSR). Stress and Health, 26, 359–371.

 

Bohlmeijer, E., Peter, M., Fledderus, M., Veehof, M., & Baer, R. (2011). Psychometric properties of the five facet mindfulness questionnaire in depressed adults and development of a short form. Assessment, 18, 308–320.

 

Bravo, A. J., Pearson, M. R., Wilson, A. D., & Witkiewitz, K. (2017). When traits match states: examining the associations between self-report trait and state mindfulness following a state mindfulness induction. Mindfulness, 1–13.

Leave your comment