Samoaktualizacija

grow

Samoaktualizacije je osnova Jungovske psihologije. Termin označava našu sposobnost da se razvijamo i da dolazimo do iskustava koja predstavljaju akumulaciju svega dobrog što smo uradili za sebe i za druge. Kao i da dobijamo ideje koje su veće od nas i od svakog pojedinca, ideje koje su vanvremenske, koje utiču na većinu i prave razliku.

Jungovska psihologija se bazira na Frojdovoj psihologiji. Frojd je bio prvi psihonalitičar koji je predstavio nesvesno kao sastavni deo psihe. U nesvesnom se nalaze:

  • sadržaji koji su represijom potisnuti mehanizmom potiskivanja i ima ih najviše
  • nesvesno znanje i informacije koje imamo, ali nikad nisu prešle kroz našu svest i nisu naučene
  • iskustva koja imamo, ali ih ne možemo verbalizovati.

Tako je glavna odlika Frojdove škole otkrivanje nesvesnog kao bitnog dela funkcionisanja svakog od nas. Pored toga, ta škola psihologije zastupala je ideju da sve što čovek radi dolazi iz seksualne energije koja je ujedno i glavni pokretač. Ego je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Superego je destilat pritisaka i zahteva društva, i ono je izvor moralnih propisa i uputstava. Id je izvor priticanja libida u psihu. Pošto je ta energija po svojoj prirodi seksualna, ego je, takoreći, uhvaćen između pritisaka ida i superega. U toj situaciji, ego traži način da ove različite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne, a odbacuje druge.

Kada je zahtev ida u prevelikom sukobu sa superegom, ego i superego će ga se otarasiti, potiskujući njegov sadržaj u nesvesni deo psihe. Taj represivni čin je nazvan cenzurom. Iako proširuje pojam psihe tako da pored svesnog u njega uključuje i nesvesne sadržaje, Frojd je ostao pristalica empirizma i insistirao je na tome da je svaki nesvesni sadržaj nekada bio svestan i da je u psihu ušao preko iskustva. Dakle Frojd je postavio temelje psihologije kao nauke.

Njegov savremenik Jung poržavao je mnoge od Frojdovih ideja i koristio ih je za inspiraciju. Jedan od glavnih doprinosa koje je Jung doneo jeste da postoji i tamna strana ličnosti koja nije ključno nesvesna. Senka koju svi nosimo sa sobom sastoji se od naših loših iskustava, strahova i svega od čega svakodnevno bežimo. Ona predstavlja jako bitan stepenik u našem razvoju zato što je tu sa nama i predstavlja prepreku, ako je izbegavamo i ne suočavamo se sa njom. Jedini način da savladamo ovaj stepenik jeste da prvo i osnovno vidimo svoju senku. Da je dobro pogledamo sa svih strana, da vidimo šta je sve u njoj, šta je to što smo krili od drugih i od sebe, kako izgleda ta tamna strana, koji su to strahovi koji nas blokiraju i ne daju nam da idemo dalje. Kako izgledaju sva naša loša iskustva, koji su to momenti koji su nas naterali da budemo plašljivi, da verujemo da ne zaslužujemo dobro, da treba da budemo zadovoljni sa onim što imamo. Da nam je standard i želja da dobijemo osnovno, da ne treba ni da posmislimo da treba da budemo bolji i jači da postanemo najbolja verzija sebe jer to nije zdravo za nas i ljude oko nas. To je senka.

Kada smo hrabri da gledamo sve tamne strane svoje ličnosti kao nešto što jednak deo nas koji nas vodi na bolje mesto, kao nešto što je jednako bitno tek tada možemo da pređemo na sledeći stepen. Taj stepen se sastoji u tome da se suočimo sa tamnom stranom. Ali tamnoj strani ne treba da objavimo rat, već da joj otkažemo poslušnost i da prestanemo da robujemo tim osećanjima. Jedino je dakle dobro da je prihvatimo i absorbujemo u svoju ličnost, ali na funkcionalan način u kome nemamo nikakav otpor nego mir i stabilnost.

Druga strana Jungove filozofije je da svako od nas ima autentičnu ličnost. Jedan od primera koje je dao je to da svako od nas predstavlja seme breze. Svako seme u sebi sadrži i stablo i list i cvet i koru drveta – sve što je potrebno kako bismo se razvili u zdravo stablo. Svako od tih semena može da padne na najrazličitije tipove zemljišta, a to zemljište može da predstavlja lokaciju, mesto u kojem odrastamo, društvo čiji smo deo, kao i porodicu koja je naša osnova. Na osnovu toga kako to seme reaguje na zemlju zavisi u kakvu će osobu izrasti, da li će to drvo biti zdravo i snažno, da li će imati čvrsto stablo, kakvi će mu listovi biti. U jednačini toga koliko će to stablo narasti ulazi i koliko ima sunca, vetra i kiše, koliko je priroda koja ga okružuje blagonaklona prema njemu:

„Suština svakog semena i svake individue jeste da se razvije u najboju verziju osobe, da postigne svoj maksimalan potencijal. Proces indvidualizacije je realan ako ga je osoba svesna, stvori sa njim duboku i povećenu vezu. Mi nismo sigurni da li je seme svesno sebe dok raste u zemlji, ali sigurno znamo da čovek ima sposobnost, da aktivno učestvuje u svom razvoju. Taj proces je glavni deo Samo Aktualizacije,” Karl Jung.

Da bismo razvili svoju ličnost potrebno je da imamo jasnu sliku šta je to za nas naše autentično ja. Kako izgleda to što zamišljamo da je naša najbolja verzija nas, šta je to naša super moć i ono što nas čini onim što jesmo. Jako je bitno da osvestimo svoje autentične crte:

Kada dete prvi put vidi sneg i oseti njegovu hladnoću, ono je zbunjeno. Glavni cilj ljudi koji su već prešli dalek put u svom razvoju jeste da im pokažu kako se hoda oprezno i stabilno po snegu. Da im savetuju da prate njihove korake, da prate pravac kojim su se oni kretali. Da im pokažu put. Ne da hodaju za njih i da ih nose preko polja, nego da im daju primer.

Svako od njih ima svoj pravac, svoj način hoda, kako gazi, kako se kreće u prostoru. Svako ima svoj autentični izraz i taj autentični izraz je jedini način da dođu do balansa. Autentičnost nije predstava o tome da moramo da idemo protiv društva, protiv nekih normi koje nam se ne sviđaju, nego da budno biramo šta je to dobro, šta je to što je nama bitno, koja su to verovanja za nas najbolja. Jedino ako pratimo tu unutrašnju verziju sebe i onoga što je nama bitno možemo da dođemo u stanje uma koje je zdravo za naš razvoj, koje će biti plodno tle za naše stablo. Jednako je bitno da kada znamo kakvo je to zemljište koje nam prija, dopustimo da to stablo raste zdravo, zdravo sa svojom sredinom, ako ima neku prepreku, cilj stabla nije da pregura prepreku, nego da izraste oko nje. Da namesti svoje listove, i grane tako da prime sasvim dovoljno sunca i kiše. Jedino stablo poseduje moć i fleksibilnost da svoju sredinu koristi za razvoj. Baš zato nije bitno gde smo rođeni, gde živimo, jedino je bitno kako mi reagujemo na ono što imamo. Da li biramo da budemo žrtve i da ostanemo malo stablo ili biramo da budemo jaki i snažni, ne savršeni, nego savršeni za svoju autentičnu ličnost.

 

 

 

 

 

Leave your comment