Psihološka bezbednost je bazirana na tome da imamo slobodu da pokažemo i uradimo sve što je u skladu sa nama, i to bez straha da ćemo biti osuđeni. Tačnije da osećamo da smo prihvaćeni onakvi kakvi jesmo. Da imamo samopouzdanja da je u redu da postavimo pitanja o statusu quo, bez straha da ćemo biti marginalizovani ili gurnuti sa strana na bilo koji način. Takođe može da se odnosi na to da grupa ljudi kojoj pripadamo predstavlja bezbedno mesto u kome možemo da predložimo svoje ideje.

Cela fiozofija ovog koncepta potiče od poslovne psihologije i istraživanja koja su u toj sferi sprovođena. Cilj je da saznamo kako da timovi u velikim firmama budu efektivniji i imaju bolje rezultate. Pored toga kako ih organizovati, potrebno je i da se osećaju udobno u svojim ulogama. Sa vremenom ovaj koncapt je prerastao poslovnu psihologiju i sada se koristi i na nivoima društva.

Ako razumemo da je sredina u kojoj živimo ključna za naš razvoj, zato što nam daje podsticaj ili da budemo bolji ili ima negativan uticaj, i počinjemo da skrivamo svoje talente. To svakako ima posledice na naš razvoj. U skladu sa tim ćemo živeti život i praviti odluke. Zato nam je svesnost o tome preko potrebana.

Treba početi od toga, da smo mi deo jedne grupe ljudi u sklopu društva. Hajde da osvestimo situaciju pomoću mindfulnesa. Ko su ti prijatelji sa kojima provodimo najviše vremena. To su pet ljudi koji nas okružuju. Ne moraju nužno oni sami biti povezani. Bitno je da smo mi deo tog eko sisteme. Prvo pitanje je da li oni u nama izazivaju promenu za napredovanje i samo čine da se osećamo udobno bez potrebe za promenu. Sledeće treba pogledati kako oni utiču na nas? Koje su to njihove glavne karakteristike? Šta možemo da naučimo od njih? Kako možemo da se razvijemo u skladu sa njihovom podrškom?

Kada ustanovimo te korake, možemo da napravimo strukturu toga, da li možda želimo da promenimo svoju sredinu, da bi našli ljude koji će na nas uticati pozitivnije i doprineti našem razvoju. Ovde je bitno naglastiti, da ne treba da biramo svoje okruženje u smislu da su ti ljudi naši heroji. Nego da su ljudi sa jednakim kapacitetima kao i mi, ali da jednostavno znaju u čemu su dobri, i samim tim mogu da nam daju podršku da i mi razvijemo te alate da budemo bolji i funkcionalniji.

Zato prvo sledećom prilikom kada budete provodili vreme sa vama bliskim ljudima, prvobitno se zapitajte kako možete vi njima da pomognete. Time stvarate bezbedan osećaj da svako može da se oseća udobno da deli svoje uvide. Zatim primetite da li postoje situacije ili ljudi u čijem bi se okruženju vi osećali bolje i udobnije. Ne plašite se da istražite nove grupe ljudi.