Svako od nas ima prijatelje, one koje smo upoznali još u detnjstvu, one koje smo sreli kroz skolovanje, i u raznim fazama svog živta. Sa svakim od njih smo bili bliski u jednom periodu svog života, nekada su nam se čak i putevi poklopili, kada smo bili u određenom mentalnom stanju, i tada smo bili ne razdvojni, i mislili da ćemo zauvek ostati bliski.

Nekada je i dolazilo do razlaza između nas. Prosto nam je nekad bilo jasno da do razlaza dolazi onda kad nam je jasno, da prosto više ne živimo iste živote, ne samo da postajemo različiti i da idemo u drugim pravcima, nego da imamo druge ciljeve, da su nam pravci ovog puta u drugoj perspektivi. Tada nam je bilo jasno da je to do faze, do situacije do okolnosti. Da nemamo puno zamerki ili loših osećanja vezanih za njih, prosto, život ide dalje. Tada nas to nije bolelo nije nam semtalno, jednostavno smo uzeli to kao deo života, sa prihvatanjem.
Sa druge strane bilo je sitaucija u kojima smo se osećali ljuti ili razočarani, povređeni, pa nekad čak i ostavljeni, zbog svega što nam se desilo, delovalo je kao da je ceo taj put koji smo prešli sa tim prijateljem bio uzalud, da nas je neko iskoristio ili imao neku zlu nameru. Tada nismo jasno znali zbog čega se dešava ta razlika. Nekad smo ostajali zbunjeni nad situacijom. Ne znajući kako da reagujemo.

U oba slučaja ono što je važno da primetimo jeste da je razlika u nama u tome kako vidimo situaciju i u tome kako se osećamo povodom nje. Zaista je bitno da znamo da mi nikada ne možemo da menjamo drugu stranu. To jedan od glavnih mehanizama i ideja kojima treba da se pozabavimo. Nekako instiktuvno smo navikli da tražimo razumevanje i objašnjenje od drugih, oko nas, da nam oni daju svoje razloge, da nam pomognu da razumemo. To zapravio nije njihov posao. Naše je da dobro pogledamo situaciju da vidimo da li postoji nešto što smo mi mogli da uradimo bolje, ili jasnije. Da sagledamo da li je neki deo tog rastanka naša odgvornost.

Ako jeste onda je na nama da napravimo promenu, izvinemo se, uradimo šta je potrebno da ispravimo sitaciju. Samim tim dajemo priliku da se prostor očisti između nas i te osobe i da stvari postanu bolje. Ako je odgovor ne, i mi smo uradili sve što je u našoj moći tada sasvim sigurno možemo da shavatimo da je svaki odnos zasnovan na toj razmeni, na primer stvari koje mi možemo da menjamo su limitirane, i samim tim, nema puno šanse da se menja to što je ispred nas.

Svakako je bitno da smo svesni situacije, da iz nje izvlačimo maksimum. Da sve počinje i završava se sa našim reakcijama. Da je u nama i problem i rešenje i da odatle dolaze sve situacije. Tako možemo sa lakoćom da menjamo život, bez osećaja krivice. Tada znamo da smo samo svoji, i da je dobro biti mi.