Da bi bili u skladu sa svojom sredinom iz perspektive mindfulness-a znači da smo uključeni u realnost. Alan Watts to prikazuje na jako iskren i jasan način:

Na primer možemo da imamo romantičnu vezu, i da sa tom osobom provodimo mnogo vremena, ali da idalje ne osećamo povezanost sa njom. To ne znači da su naše misli negde drugo dok smo zajedno sa njom/njim. Iako smo svo vreme, jako uključeni u ono što se dešava u našem odnosu, često se dogodi da idalje ne osećamo povezanost.

Tada osećamo jaku napetost za sve vezano za taj odnos, i veliki strah da ta veza neće uspeti. I iz tih razloga počinjemo da pritiskamo i držimo se jako za tu osobu. Prosto imamo stav, da mi moramo da imamo tu osobu, da ta veza mora da uspe. Ako nastavimo da guramo to zapravo ima totalno suprotan efekat i potpuno uništava tu vezu.

I tako posle svakog pokušaja da osvojimo tu osobu i izgradimo tu vezu, osećamo razočarenje. Osećamo se prazno, kao da smo nešto izgubili. Hoćemo da pokušamo ponovo, i ponovo stupamo u kontakt sa tom osobom, pokušavamo iz sve snage da ta veza uspe. Iznova i iznova pokušavamo, jer zapravo nikako da krene putem kojim mi očekujemo. Ovo je upravo to na šta se odnosi povezanost sa ovim svetom, u negativnom smislu. Ključno je da razumemo da uživanje u povezanosti ne dolazi u momentima kada se grčevito držimo za tu osobu.

Na primer poznavao sam devojčicu koja je jednog dana dobila malog zeca, ona je bila toliko srećna da ga konačno ima, pa ga je na putu do kuće samo grlila, mazila…U nekom momentu ga je toliko jako zagrlila, da ga je udavila.

Puno ljudi ovo uradi sa svojom decom, voljenom osobom… Drže toliko jako, da prosto uguše sve divno u toj vezi. I tako i već krhku ljubav, kao i sve što život jeste, ugase. Dakle da bi bili zdravo povezani sa životom, i ljudima koje volimo, treba da ih pustimo. I onda se javlja osećaj da smo slobodni da imamo to iskustvo zadovoljstva na najlepši mogući način.

Alan Watts