Kada osetimo okidače iz sredine mi automatski, ulazimo u stanje zaštite. To prouzrokuje da se osećamo kao da smo u opasnosti (zapravo za naše telo i mozak mi zapravo i jesmo). Tada imamo iskustvo sadašnjeg trenutka kao da nije tu nego, kao da smo u potpunosti u prošlosti.
Kada počenemo u promenu, sa psihoterapijemo, mi zapravo, učimo o svojim okidačima kao delovima iskustva koji nas uče o nama samima. Što nam zapravo dozvoljava da reagujemo na nove načine koji su više u skladu sa onim što želimo da budemo.
Jedan od načina je da vodimo dnevnik. Evo par saveta koje možete da pratite.

1. Koje očekivanje nisam ispunila?
2. Kada moja očekivanja nisu ispunjena osećam se?
3. Šta sam očekivala da ću dobiti od ovog ponašanja?
4. Kada se osećam kao da sam pod pritiskom obično uradim…..?
5. Koja je zapravo moja uloga u ovom konfliktu?
6. Zašto se osećam ovako uplašeno?

Na primer nekada naša očekivanja koja nisu ispunjena u nama bude emociju odbačenosti, zapostavljeno ili ne dovoljno vredno. Takođe dobro je podsetiti se na svoju odgvornost, i ono što je do nas i na šta zapravo imamo uticaj. Tada je najbolje da preispitamo realnost. Da li je to stvarno tako ili je to do ranjenog deteta u nama koje nije bilo zadovoljno na neki način?