Svi mi pripadamo sistemima ili grupama ljudi sa kojom provodimo mnogo vremena. Iskustva koja imamo nastala iz relacija i interakcije sa sistemom ili prijateljeima korsitimo kao pravila, da bi vodili svoje buduće postupke. Takođe na osnovu njih organizujemo informacije koje imamo, i planiramo svoje korake. Sa vremenom ta pravila se pretvore u očekivanja, koja prestanemo da ispitujemo, jednostavno postanu činjenice.

Postoje dva tipa očekivanja.

Prvo je ono koje imamo jer se nešto podrazumeva, na primeru u sistemu mi očekujemo da smo deo njega, da treba da ga branimo kao i da će on zaštiti nas kada dođe do potrebe za tim. Na primer na poslu imamo ulogu, koja je fokusirana na odnos sa eksternim klijentima. Jednog dana kada dođe do neke greške, tada se klijent pobuni, naše očekivanje je da će naša kompanija da stane iza nas i da nas zaštiti.

Drugi vid očekivanja je na primer u prijateljskim odnosima. Sa prijateljem provodimo dosta vremena, i svaki put kada mu treba pomoć mi smo tu da mu se nađemo. Tako da verujemo da kada nama bude trebala podrška ili pomoć mi možemo da se oslonimo na njega ili nju.

Dakle stvorimo očekivanja od sebe, drugih i sistema. Sa vremenom nastane neka vrsta lanca u kome svaka karika predstavlja akciju i reakciju. Često nam se desi da upadnemo u autopilot i prestanemo da razmišljamo puno kako reagujemo, samo se prepustimo danu i onome što se dešava. Prestanemo da pratimo sebe, svoje emocije i misli. Zaboravimo da smo deo tog lanca, da od nas zavisi kakva će reakcija biti sredine na naše ponašanje, i najbitnije da mi imamo prvao i šansu da reagujemo drugacije i napravimo promenu.

Ne retko se desi situacija u kojoj su naša očekevanja testirana. Na primer, dođemo u situacija da nam treba pomoć ili podrška prijatelja. Naše automatsko očekivanje je da ćemo dobiti tu pomoć, ali realnost bude drugačija. Prosto iz nekog razloga ne bude tako kao što mi zamišljamo da treba. To nas tada učini tužnim, ljutim…  Razočarani smo.

Ono čemu nas mindfulness uči jeste, da je najbolji način funkcionisanja, da jednostavno stavimo sva očekivanja sa strane. Da posmatramo svet i ljude oko nas kao da su tu sada, i ono što mogu da nam ponude sada. Da je sve što treba da se desi u budućnosti kao i sva njihova podrška, nešto lepo na šta možemo da računamo, ali da je to samo bonus.

Naravno da nam je u ljudskoj prirodi, da smo oslonjeni na ljude oko nas, to je u redu. Ali je jako bitno da nam to ne bude sve što imamo. Da ne stavimo sva ulaganja u taj momenat i tu podršku, i to što drugi mogu da nam ponude. Baš zato što su i oni ljudi kao i mi, i imaju svoje nesigrunosti i slabosti. Zato treba da izgrađujemo sebe i svoje resurse, tako da ne moramo da dolazimo u situaciju da zavisimo od njih. Tako ćemo osećati sigurnost u sebe i svoje postupke, biraćemo i situacije u kojima je tuđa podrška dobrodošla, ali nije jedini način za premošćavanje problema. Tako ćemo rasterećenije rešavati situacije, i graditi svoje samo pouzdanje.

Par praktičnih saveta

1. Ako ne dobiješ ono što želiš. Na primer ne dobiješ unapređenje koje očekuješ, nisi primeljen na fakultet koji si želeo… Dakle ne samo da ne dobiješ ono što si želeo, nego dobiješ ono što ne želiš. Niko ne želi da ostane na istom mestu, da ne dobije šansu kojoj se nada… Iako nam ostane osećaj tuge, ne prijatnosti, bez vrednosti… bitno je da to primetimo, da osvestimo sve te emocije. Tako ćemo osloboditi prostor da sagledamo šta smo to loše u radili, šta smo mogli bolje da uradimo, i da oskoristimo sada, ovaj momenat da ga prilagodimo, da sledeći put bolje uradimo sve što treba, da bi došli do cilja.
2. Okreni se nazad i pogledaj šta si sve postigao na putu ka tom cilju koji si očekivao da dostigneš. Pogledaj koliko si napredovao, osvesti sve uspehe koje si postaigao do sada. U redu možda nisi dobio šta si hteo ali i to je u redu, daj sebi vremena da sagledaš situaciju, pogledaj širu sliku. Osvesti lanac misli koji ti govori da nisi vredan i da je sav taj trud bio bezvredan. Vreme je da nastavoš da gradiš svoju budućnost, i ova jedna situacija nije kraj, ona je samo mali deo cele igre života.
3. Iskoristi ovu priliku, da proveriš sa sobom da li su ta očekivanja koja imaš idalje validna, da li je zaista to ono što želiš. Izvdoj vremen u kome možeš da sa strpljenje sagledaš da li je to sve što želiš, da li se nešto promenilo sa vremenom. Da li je to tvoje očekivanje sada prevaziđeno? Da li si možda naišao na situacije koje su ti poreomenile perspektivu vezanu za ta očekivanja? U redu je da napraviš promenu u tome šta očekuš od sebe, ništa nije zapisano u kamenu, možeš da promeniš pravac kad god želiš!