Jedna od definicija je da nemamo poverenje ili verovanje da imamo dovoljno resursa da delujemo na nešto ili da budemo deo nečeg. Ako krenemo da definišemo ovaj koncapt sa druge strane i počnemo da se njime bavimo nečim što nama predstavalja sigurnost, možda bude lakše da se definiše.

Dakle sigurni smo kada znamo da imamo kapacitet da neke stvari u redimo, da avanutre koje su ispred nam možemo iz ove perspektive da rešimo na najbolji mogući način. Tačnije da je moja procena mene sad takav kakav jesam, doboljno dobra i sa dovoljno snage da kada dođe do budućih situaucija mogu sa sigurnošću da očekujem da ću dobro i sigurno završiti to što je ispred mene. 

Onda kada se osećamo nesigurno, znači da nemamo poverenje u to koliko možemo da uradimo, da li imamo dovoljno da damo, da li ćemo se lako osloboditi i prihvatiti, ono šta osećamo kad posledicu situacije u kojoj smo se našli. Dakle ne samo da li ćemo uspeti da savladamo ono ispred nas, situacije koje dolaze, nego kako i koliko će nas oštetiti ishod istih. Da li ćemo imati kapacitet da se nosimo sa onim što je posledica, onoga što nam se sad dešava. 

Hajde da krenemo od toga da svako od nas ima pređašnja iskustva, najbolje bi bilo da pođemo od toga da podvučemo crtu i da pogledamo to kako izgleda, sve ono što pznačavmo negativno što nam se desilo u prošlosti. Koje su to lekcije, koje su nam postavile ograničenja. Čak to ne moraju biti posledice naših iskustava, mogu biti i posledice iskustava drugih oko nas, ono što smo čuli kao njihove priče ili strahove. A što smo mi internalizovali kao svoje. Tako da je to njihovo iskustvo postalo naše, isto što i mi.

Ovo je bitan korak da nam da uvid u to kako i koliko je moguće da se popravi.

Takođe ovo je naša odrednica. Baš zato što mi merimo iskustvo po tome, kako se osećamo, koliko nam treba snage, i dokle ćemo da stignemo, koliko je to mesto daleko.

Kao i u vožnji kola, moramo da znamo koliko imamo goriva, koliko nam je ostao do odrednice.

Tu je mesto na kome možemo da radimo. Baš zato što ono šta nas čeka u budućnosti je dosta daleko, i mi prosto nemamo pristup trenutku i reursima, koji su u budućnosti. Jedino što možemo da menjamo jeste sada i ovo ispred nas. Za početak baš dozvoli da je osetiš, neka te obuzme onaj osećaj da nećeš moći da nema šanse da se bude dobro, dopusti da ti duša potone. Sad kad to osetiš znaš da prepoznaš osećaj, znaš šta je više te ne zbunjuje. To je ne sigurnost. Hajde da podjemo od toga da se upoznamo sa emocijom.

Jako je bitno da počnemo da se upoznajemo sa svojim emocijama. Da znamo da ih prepoznamo i imenujemo. Nekada panika i strah mogu da dođu od neprepoznavanja ili od toga što nam se emocije izmešaju i onda umesto da osetimo sebe kao suštinu mi osetimo tu kombinaciju i to nas još dodatno zbuni i uplaši. 

Tako da hajde prvo da krnemo od toga, koja nam je poznata situacija u kojoj smo u ovom slučaju osetili nesigurnost. Ovo je zaista tipično za svaku osobo, svako od nas je imao jedno iskustvo, ono prvo u kome je povezao reč nesigurnost i ono što je osetio u svojoj duši i telu. Tako je ne samo naučio značenje nego je naučio emociju. Na nekom višem nivou razumevanja znaćemo da prepoznamo da se nesigurnost sastoji od mnogo stvari, kao i da su sve te stvari, povezane i tipične samo za jednu osobu. Svako je imao tipično iskustvo samo za sebe. I ta kombinacija emocija i deifinicije iste, je ona koja pravi razliku, takođe čini da se sa nekim ljudima bolje razumemo sa nekima manje, da nam u različitim fazama živora odgvaraju različiti ljudi. Da smo spremni na neke radnje na koje drugi nisu, da smo uplašeni u nekim situacijama u kojima drugi nisu. To daje čovečanstvu razliku u onome što u njemu postoji, i daje društvu moć koju pojedinac nema, ali koju isto tako pojedinac stvara.  

Između ostalog to i način na koji se kasnije ravija empatija kod svih nas. Krenemo od toga što razumemo i osećamo kod sebe, a onda možemo da prepoznamo to i kod drugih. Kada vidimo ispred sebe nešto što nam je poznato, samo tada možemo da razumemo ono što je ispred nas, da nas to ne plaši i da budemo u dobroj komunikaciji, i da sa lakoćom nađemo rešenje. 

Vratimo se cilju a to je da razumemo emociju, neka to bude zadatak za danas.

Sada kad imamo jasne uvide u to za što nam je bitno da smo u kontaktu i da poznajemo i imenujemo emocije, onda možemo da krenemo.