Svako od nas je drugačiji i svako ima svoje razloge koji ga čine nervoznim i nesigurnim. Ono što često pospešuje napetost jeste ne razumevanje sredine u kojoj se nalazimo. Nešto poput momenata, kada se poverimo prijatelju, a dobijemo odgovor, poput “daj nemoj da se nerviraš oko toga, proći će, a nije ni toliko bitno”. U tim momentima, ne samo da osećamo napetost iz svojih razloga, nego se osećamo ne prihvaćeno, što zapravo čini celu situaciju težom u našim očima.

Zato je uvek bitno da prvo počnemo od sebe. Najbolje bi bilo da pogledamo u sebe, odakle potiče ta napetost. Na primer, u situacijama kao što su vanredne okolnosti u doba Korona virusa, to mogu biti problem sa spavanjem, promene u rutini, ne mogućnost rešavanja problema, jer su većina firmi zatvorene. Dakle, osećaj da je sve na čekanju, sa neograničenim rokom.

Sada kada sagledamo razloge treba da sagledamo i šta je to što je u našoj moći, da li možemo da se promenimo ili prilagodimo situaciji. Na primer, sigurno postoje poslovi, koje već dugo nismo završili, knjige koje nismo pročitali. Postavite sebi rokeve da završite, napravite listu stvari koje hoćete da uradite svake nedelje, odnosno nedeljni plan i projekciju na sledeću nedelju. Toliko je puta do sada zabeleženo u naučnim istraživanjim da kada odradimo zadatak i štikliramo ga, dolazi do osećaja zadovoljstva do postignutog cilja.

Kada obavljate zadatke, i napravite rutinu koje je u ovim uslovima prilično drugačija, sa vremenom ćete steći pravi osećaj kontrole. Baš zato što i u realnim okolnostima, mi ni nemamo mnogo kontrole sem nad onim što mi radimo. Sa tim u vezi, sigurno će nam služiti kao vežba, da kada se situacija vrati na normal, moći ćemo da prepoznamo šta zapravo možemo da menjamo.

To je jedan od načina da rešimo svoju napetost. Tako ćemo biti opušteniji, pored toga stećićemo i samorazumevanje i stvoriti empatiju prema sebi, kao i prema drugima. Razumećemo da ljudi reaguju iz svojih strahova takođe, i da zapravo jedino možemo svet učiniti boljim time što ćemo i mi biti bolji.