Inžinjerski posao zahteva dosta kreativnosti i inovacije, u cilju kompleksnih rešenja. Kreativnost je jedna od veština koja se retko razvija i često je zapostavljena. Ono na šta se stavlja pažnja jeste analitičko razmišljanje, ali kada dođe do potrebe da se upotrebi “Mišljenje izvan kutije”, često sve pada vodu. Istraživanja su pokazala da mindfulnes može da doprinese sposobnosti razvijanja novih ideja, koja vodi do novih načina razmišljanja i boljih rešenja.
“Razmišljanje izvan kutije”
Tipičan posao inženjera, jeste da razvija sisteme i procese. Često im je dat problem, zatim je potrebno da se nađe veći broj rešenja, procena istih i da se predloži krajnja strategija za rešavanje. Tokom ovog procesa inženjiri prolaze kroz, konvergentno i divergentno razmišljanje.
Konvergentno razmišljanje se sastoji od mentalne liste opcija, od kojih se jedan po jedan odbacuju da bi se došlo do konkretnog rešenja. U poređenju sa tim postoji i divergentno razmišljanje koje je fokusirano na to da se pođe od problema i da se nađu mnoga potencijalna rešenja od kojih se onda izaberu najbolja. Pri pravljenju novih rešenja, inženjeri prvo koriste divergentno razmišljanje da bi generisali grupu idejnih rešenja, zatim koriste konvergentno razmišljanje da bi odrali najoptimalnije rešenje.
Dakle nije iznenađujuće što se inženjerima često dešava, da imaju problem sa divergentnim razmišljanjem, kada počnu da rade. Na sreću postoje mnogi procesi koji pomažu, kao na primer barinstorming – koji omogućava slobodu pri davanju predloga za rešenja, koju koriste inženjerski timovi.
Ono što nova istraživanja pokazuju jeste da je najbolji put do rešenja koja su kreativna onaj u kome se fokusiraju na sadašnji trenutk. Tada imamo priliku da primetimo sve opcije koji su ispred nas, i koje nam daju šansu, da optimizujemo punu produktivnost.
Kako mindfulnes pospešuje divergentno razmišljanje?
Midnfulnes je definisan kao namerno fokusiranje pažnje na sadašnji trenutak, sa otvorenosti za nova iskustva i radoznalnost. Postoje mnoga istraživanja koje pokazuju jasnu vezu između mindfulnesa i razvoja divergentnog razmišljanja. Jedno od poslednjih istraživanja – 92 inžinjera su koristila aplikaciju pomoću koje su meditirali 15 min dnevno – pokazalo je porast u razvijanju inovativnih ideja.
Pored toga, u modernoj psihologiji skoro su došli u fokus urođeni nivoi, mindfulnesa. Dakle oni su deo naše prirodne inteligencije, i jako su bitni jer nam daju prednost u odnosu na celu populaciju, ali nam sami po sebi ne daju nikakve rezultate, ako nisu razvijeni. Ono što je bitno je da predviđaju bolje rezultate u inovativnom razmišljanju. Dakle kombinacija ove prednosti i razvijanja iste donose najbolje rezultate.
Još jedan od koncepata koji se često javlja u modernoj literaturi jeste midfulnes stav prema iskustvu. Ovaj koncept se ogleda u tome da sva iskustva koja nam dolaze posmatramo iz perspektive nekoga kao se prvi put susreće sa datom situacijom bez ikakvih prethodnih iskustava.
To dalje prati koncept – “beginner’s mind” (početnički um). Na osnovu toga možemo zaključiti, da je kvalitet pažnje bitniji od količine iste. Ovo je često relevantno za inženjere baš zato što njihov posao nije ograničen vremenski već isključivo rezultatima koje prezentuju.
Tako uz pomoć otvorenog uma, stvara se novi kapacitet interakcije sa problemom, i drugačiji put do rešenja. Pri svakom zadatku inženjeri obično koriste algoritme, ili već unapred testirane paterne, da bi dobili očekivanu reakciju sistema. Ono što mindfulnes perspektiva daje u ovom slučaju jeste, da probemu pristupimo iz totalno novog ugla, tako da se naprave veze koje na prvi pogled nisu očigledne.
Dokaz da je ovo jedna od jako koristnih veština je da su Google, Facebook, kao i mnogi drugi tech giganti uveli mindfulnes treninga da bi promovisali kreativnost i emotivnu inteligenciju i kao tehniku za smanjenje nivoa stresa.
