Zašto su ideje bitne?

Zato što je ideja ono što pravi razliku. Razliku u pravcu u kom ćemo da idemo. Da li ćemo skrenuti levo ili desno? Da li ćemo zakoračiti u pravcu severa ili juga? Ili možda ostati baš tu gde jesmo, ne pomeriti se. Ne pomeriti se ili ne napraviti promenu u našoj okolini.

Ono što je istorija pokazala, kada je Gandi bio u svojoj borbi za zajednicu Indije ili kada je Barak Obama u modernoj istoriji napravio promenu u Američkoj politici, jeste da se do pravog pomaka dolazi mirnim putem. Njihova ideja bila je da stabilnost koju imamo kada smo u miru, može da se manifestuje u praksi samo kada i mi hodamo mirno.

Takođe su pokazali, da samo ako smo deo sistema ili deo igre u međuljudskim odnosima, možemo da napravimo promenu. Tačnije, vodilo ih je verovanje da nasilje rađa nasilje, da bes izaziva bes. Da nikada ne možemo da očekujemo da, ako smo iskazali svoju bol i nepravdu time što smo preneli to u ponašanje koje je manifestovano kroz bes, to ćemo i dobiti zauzvrat. Dakle, da je dinamika promene bazirana na ideji da ono što daš to i dobiješ.

Treba obratiti pažnju na ključne momente u odnosima sa bliskim ljudima. To su oni momentu u kojima se sabira sve što smo do sada gradili. Tu sve počinje i sve se završava. Jer mi iako mislimo da se držimo samo jedne ideje, i nju sprovodimo u delo, zapravu istu preispitujemo svake sekunde. Obično tražimo potvrdu za svoja verovanja na svim poljima, u svojim ličnim odnosima, na poslu, u svakodnevnom životu… Čujemo samo reči i vidimo slike koje imaju baš tu istu vezu sa idejom, vezu koja je opravdava. Vidimo stvari koje su u skladu sa našom idejom, što daje dublji smisao našem ponašanju i predstavlja se u našim emocijama. Pravdamo je ljudima oko sebe, svojim akcijama, ali što je još bitnije, pravdamo je i sami sebi.

Svakako nam treba ta potvrda sredine i povratna reakcija, to nam daje pomoć i smernice da znamo u kom pravcu idemo, kako da se krećemo. Ako nismo svesni da to što nas vodi jeste ideje, a ne naša slobodna volja, možemo da odemo u pogrešnom pravcu. Pravcu u kome gubimo smisao sebe i koji ne usmerava naša autentična želja nego ideja za koju se držimo. U svaki deo ove jednačine se upliće feedbeck, naše sredine, ljudi oko nas, situacija koje mi pravimo svojim ponašanjem. Prepoznajemo negativnu povratnu informaciju onda kada se nađemo u situciji u kojoj se pitam: „Čoveče šta ja radim ovde? Kako sam završio ovde?“. Tada jasno vidimo da ono što smo mislili i kreirali kroz svoje ponašanje daje tačno te rezulatete. Rezultate koji nam se ne sviđaju. Isto je i u onim situacijama u kojima smo, jako srećni i osećamo zadovoljstvo, i mir da je sve dobro. Sve je dakle u krugu.

Opasnost nastaje kada nismo svesni da je ta ideja formirana željama sredine, ili je nastala pod uticajem nekih naših starih strahova. Zato je bitno prepoznati u osvestiti kada napravimo odluku  da li smo je napravili iz očekivanje drugih ili je zaista nastala iz naše autentilčne želje.

Zato je mindfulness moćan?

Baš zato, jer nam omogućava da osvestimo koje su naše ideje.

Koja je moja ideja dobrog života sada?

Kako da stvorimo šansu da napravim odnos sa njom, da je razmatramo svesno, da joj ne robujemo.

Da izbegnemo dane u kojima nas ona obuzme, i samo je pratimo na auto pilotu.

Zato je jako bitno da smo svesni svojeg autentičnog bića i da li možda ta ideja treba da se menja. Baš zato što je naše autentično biće nemoguće definisati idejom, jednom idejom. Ono je fluidno, teče i menja se iz dana u dan, iz sekunde u sekundu. Tako da je ideja zapravo vodilja naše želje, ona je svesna misao i manifestacija onoga što nam je na duši.

Sve je dakle u krugu. Hajde da prvo osvestimo taj krug, da napravimo promene koje su potrebne, i stvorimo novi život, koji je udoban i autentičan.

Zakaži razgovor i možemo da počnemo putovanje!