Hestija je bila ćerka Hrona i Reje. Kao i ostala deca Hroma, Zevs, njen brat ju je oslobodio. Kada je konačno došla do slobode, ona je od Zevsa tražila da ostane devica zauvek, iako se za nju pokazivali interesovanje i Posejdon i Apili, i tražili je za suprugu. Živela je na Olimpu, a kasnije je svoje mesto ustupila Dionisu, bogu vina.
Njeno znamenje bilo je zaštita ognjišta, porodice i arhitekture. Po prirodi je bila čista i mirna, tako da nije bila tema uzdrmavajućih priča. Tako su i njena svetilišta bila fokusirana oko ognjišta. Ona je takođe bila prepoznata kao boginja srca, baš zato što se smatra da je u srcu svakog čoveka vatra. Tako i njeno ime na grčkom znači srce ili ognište.
Njeno glavno mesto je bilo u kući jer joj je zadatak bio da brine o vatri i ognjištu. Bila je posvećena tome, da održava plamen ljubavi i posvećenost, održavanju stabilnosti doma, tako da oganj stalno goreo. Kao glavna ideja je bila da zaštiti sve članove porodice, i da im da sigurnost i stabilnost. To nije bio lak posao, jer se vatra prirodno gasi, ali i rasplamsava van naših domašaja, zato je njena pažnja bile neupitna i stalno potrebna. Samim tim je i njena uloga u svakom od nas i našim domovima esecijalna. I tako je ognjište postalno sveto mesto, u svakom trenitku.
Pošto je vatra element čistoće i pročišćenja, ona je bila slavljena i kao nevina boginja. Varta se uvek i smatrala za elemnt koji dosta zavisi od održavanja i investicije ljudi u njega. Prosto dodavanjem i oduzimanjem drveća, i plamen same vatre je rastao i smanjivao se. Njeno mesto je tim bilo ključno da sama oceni kako i koliko je pažnje potrebno za ognjište.
Prosto su joj i ljudi i bogovi verovali, jer je njena posvećenost bila uvek pristuna, i svi su mogli da računaju da će odraditi svoj posao na najbolji način. Bila je prihvaćena od strane ljudi kao boginja, koja je pasivna i nije fokusirana na konfrotaciju, nego je bila posvećena stvaranju stabilnosti. Time je štitila, i gradove i regije, u cilju stabilnosti stanovništva. Tako i postoji verovanje da je ona ostala devica ne bi li održala mir na Olimpu. Pošto je u tome uspela, Zevs joj je prosledio centralno mesto, a od ljudi je dobijala najveće i najbolje poklone.
Ako bi se vatra ikada ugasila, nije bilo dozvoljeno, da se zapali na bilo koji veštački način. Jedino je bilo dozvoljeno da se koristi frikcija kamenja, ili paljenjem slame pomoću sunca. Dakle samo na prirodan način. Time je prirodan ciklus ostao očuvan, jer je vatra bila centar planete, i celog univerzuma.
Njen arhetip nas uči koliko smirenost i stabilnost znače ne samo za jednog čoveka, njegovo srce, nego i planetu i ceo univerzum. Svako ima svoju ulogu, tako da iako nam njena uloga deluje skromno, i ne tako atraktivno kao uloge ostalih boginja, to ne umanjuje njenu veličinu i bitnost, u nastajanju i održavanju, univerzuma.
