Grupno razmišljanje ili group think je psihološki fenomen u kome ljudi uključeni streme koncenzusu unutar grupe. U tome slučaju judi stavlja sa strane svoje unutrašnja uverenja kako bi prisvojili ono što ostatak grupe misli. I tako usvajaju mipljenje grupe. Ovaj termin je ustanovio 1972 Irving Janis.

Samim tim članovi grupe koji se ne slažu sa odlikom, uglavnom prećute svoje lične stavnove, kako bi održali mir u grupi i izbegli ne poželjne sukobe. Ovaj fenomen može da bude poguban za donošenje odluka, jer u tim situacijama pojedinačni upliv informacija je znatno smanjen. I tako pritisak grupe utiče na kreiranje novih ideja i smanjuje šansu da dođe do napredka i novog načina funkcionisanja.

Znaci da dolazi do Grupnog Zaključka

Grupno razmišljanje nije lako otrkiti, ali postoje tragovi koji mogu da nam pomognu da ga otkrijemo. Takođe postoje situacije u kojima je on mnogo češći. Ovo su neki od simptoma

Iluzija anonimnosti

Kada glavni članovi tima veruju da se svi slažu sa idejom i imaju istu emociju vezano za ideju ispred njih. Često je mnogo teže da iskažemo da se ne slažemo sa sredino kada mislimo da oni svi dele jedno mišljenje.

Neupitna uverenja

Tim ignoriše mmoguće moralne probleme i ne razmatra posledice individualnih i grupnih akcija.

Racionalizacija

Sprečava članove tima da razmatraju svoja uverenja i tera ih da ignorišu znake upozorenja.

Stereotipi

Vodi do toga da članovi koji su deo jedne grupe ignorišu ili omalovažavaju mišljenje onih koji nisu deo te frakcije grupe. Ovako bitne informacije mogu da budu ignorisane.

Kako da izbegnemo Grupno Zaključivanje

Prvo lideri treba da daju svakom članu šansu da iskaže svoje mišljenje i ideje. Takođe treba da ohrabre svakog člana tima da iskaže svoj glas.

Deljenje tima na više manjih grupa može da bude koristan način da izbegnemo promene u timu, kao i da otvorimo prostor za nove ideje.

Eksterni član tima može da pregleda ideje koje su ispred njih.

Uvesti jednog od članova tima koji posmatra razvoj tima iz perspektive ne znanca.