Kada se nalazimo pod pritiskom bilo koje vrste, naša sposobnost za donošenje odluka je narušena. Pritisak može da dolazi iz spoljne sredine, može biti da smo vremenski ograničeni, da nemamo dovoljno finanskih resursa vezanih za situaciju… Dakle postoje razne vrste prepreka.

Pored toga što često u tim situacijama nemamo dovoljno informacija, osećamo na emotivnom nivou nesigurnost baš zato što nismo u sadašnjem momentu. Naše misli su zapravo jako često obuzete strahovima od prošlih grešaka, ili strahovima vezanih za isplativost te odluke.

U vezi sa tim u kognitivno bihevirajlnoj perspektivi psihologije, teorija predlaže da postoji krug donošenja odluka. On se sastoji od svesne odluke, koju primenimo u praksi, dobijemo povratnu informaciju iz spoljne sredine. Na kraju tu informaciju iskoristimo, da uvidimo do kojih promena treba da dođe, dakle razmotrimo ih mentalno. Zahvaljujući tome donesemo odluku o novom ponašanju, i tako sve do postizanja cija.

U situacijama, kada nam je nemoguće da proverimo svoje ponašanje, ili nemamo referentnu tačku u odnosu na to kako treba da nam izgleda cilj, može doći do problema. Sa druge strane ako smo pod panikom ili strahom, to će svakako da utiče na to kako da reagujemo. Dakle, emocije će nam se uplesti u krug donošenja odluka. Bile one pozitivne ili negative, svakako mogu da budu ometači.

Ono što nas mindfulnes kao deo kognitivno bihevioralne teorije uči jeste da samo treba trezveno da shvatimo koliko je zapravo u našoj moći. Jedan od načina je da napišemo koji resursi su tu da nam pomognu, koliko je u našoj moći. Kada jasno vidimo šta je to na šta možemo da utičemo, sledeći korak je da u skladu sa tim posložimo akcije. Bitno je da razdvojimo svoje emocije od realne situacije, da ne osuđujemo negativno ili pozitivno, nego prosto kako jeste. Dakle, koje ponašanje će nam dati ishod koji želimo.