Grčka mitologija je bezgranično zanimiljvia, i kada jednom uđemo u taj svet zaista postane deo nas. Skoro sigurno smo se sreli sa raznim grčkim mitskim bićima, što iz crtanih filmova, što iz priča kad smo bili deca. Tako da su nam u sećanu ostali ili kao junaci, ili kao neka mitska bića koja imaju samo metafizičko značenje.
Sa druge strane Jung kao psiholog, je izučavao arhetipove, kao univerzalna značenja ličnosti, koja su ista za sve generacije i geografske dužine i širine. Čak ih je i koristio za tumačenja psiholoških probelma, i u njima nalazio rešenja za svoje klijente. Ne da je samo tako pokrenuo pokret za sebe, inspirisan daleko istočnom tradicijom, nego je pokrenuo i novi vid psihoterapije.
Ideja je bila da kada razumemo šta je to što nas muči, možemo lako da prepoznamo tip arhetipa, koji je sličan našem problemo. I da zatim koristimo recept te mistične firgure i tako lako nađemo rešenje. Ova ideja polazi iz ubeđenja da smo mi svi isti, kao i naši predci, i da je dobra struktura, koju su stari grci koristili, odlična za razumevanje i opis situacija u kojima se i moderan čovek nalazi. Tako je simbolika postala vanvremenska i konstatna.
Tako je i jedna od tema kojom se bavio bila odnos majke i ćerke. Iako postoji mnoge mitološke priče koje se bave ovom temom, Demetra i priča o njenoj ćerci Persefoni se izdvaja.
Zaštitni znak Demetre je bio klas pšenice, a Persefona je predstavljana kao jedno zrno klasa.
Ona je bila kći titana Krona i njegove žene Reje, boginja plodnosti zemlje i poljoprivrede. Kao i ostala njena braća i sestre otac Kron ju je progutao iz straha od šanse da mu preuzme moć i postane vladarka sveta, umesto njega. Kroz vreme doša je njen brat Zevs i spasio ju je sigurne smrti. Pored toga predao joj je moć da bude zaštitnica plodnosti zemlje. Tako je ona na svoj način naučila ljude, i prenela im znanje o agrikulturi, zemljoradnji, kao i znanje o novom načinu života u naseobinama, čime se menja konstantni nomadski život u uslovima stočartsva i lova. Pored toga objasnila im je i zakone novog načina života. Legenda kaže da je dobila ćerku Persefonu koja joj je davala puno radosti, ali je u isto vreme bila i njen najveći izazov.
Iako je njena filozofija bila dugotrajan i miran život u stvaranju prirode, koja služi ljudima za izobilje i ljubav, imala je izazove koji su bili na neke momente veći i od nje same. Njena ćerka Persefona, je vreme provodila tako što se igrala sa nimfama na livadima Nise. U jednoj od tih igri, ubrala je cvet i u tom trenutku se otvorila zemlja pod njom. Tada je dospela u podzemlje kod Hada, koji ju je ščepao i nestao sa njom u bezdan. Demetra krenula u potragu za njom, prvo je provela devet dana bez jela i pića tražeći je, dok joj je na kraju Helios bog sunca nije otkrio bolnu istinu.
Uputila se pravo kod Zevsa da traži pomoć i rešenje, ali on nije mogao ništa da uradi po tom pitanju, zato što je Had naterao Persefonu da pojede komad šipka i tako je načinio svojom ženom. Ona je od tuge, poslala neplodnost na celu Zemlju, koja je imala katastrofalne posledice na sve. To je imalo uticaj i na ostale bogove jer su ljudi prestali da im veruju, i samim tim im nisu davali žrtve. Zevsa je to uznemirilo, i odlučio je da pomogne Demetri, tako što je nagovorio Hada da vrati Persefonu na dve trećine godine majci Demetri, a da treću trećinu provede sa njim. Tako danas imamo zimu koja predstavlja fazu u kojoj je Persefona, kod Hada. Kada se u proleće vrati kod majke, dolazi opet do plodne faze.
Ova kao i mnoge legend, može u nama da probudi novo razumevanje naših odnosa sa bliskim ljudima u našoj sredini. Ostaviću vam na slobodu, da sami nađete tumačenje i razumevanje ove priče. Jer jedino kada slobodnog uma bez preteranih smernica, čitamo informacije, samo tada i možemo da prepoznamo deo nas koji rezonira sa njima.
