Kult pretka postoji u svim kulturama. Kao i u balkanskom predelu, u zavisnosti od istorije predela, tako
se i ispreda mit o tome odakle potičemo. Na našem području poreklo kulture vezuje se za vinčansku
kulturu pa sve do tradicije Starih Slovena. Ono što ona predstavlja nije samo neko puko verovanje ili
pravila koja su koristili naši preci da bi pratili prirodu i svoje prinose, nego predstavlja i arhetipove onoga
što jesu.

Kroz vreme ti mitovi nestaju i nanovo se pojavljuju. U zavisnosti od istorijskih situacija, kao i od
interesovanja pojedinca, postoji razlika u tome koliko i kako je to znanje prošireno. Shodno tome, i
verovanje u iste varira, kao i praksa njihovih običaja. Iako moderna psihologija nije fokusirana na pretke i
poreklo i ono što oni nose sa sobom, smatram da je bitno da smo upoznati sa arhetipovima koji oni
predstavljaju.

Još je Jung govorio o kolektivno nesvesnom, Kaši, koja sadrži sva znanja i arhetipove. U zavisnosti od
naše svesnosti o istoj, našeg porekla i znanja, formira se naša ličnost. Kao što postoji arhetip muškarca sa
naših prostora koji je hrabar, odgovoran, čak može se reći i ratnički (borbeno) nastrojen, isto tako postoji
i arhetip žene koja je tu da neguje, brine i vodi računa o domaćinstvu. Naravno da se ove odlike menjaju
kroz vekove. Ali po Jungovoj teoriji, prvi korak za promenu je da osvestimo to što je pred nama. Kako
izgleda i od čega se sastoji domaća konstrukcija arhetipova?

Svako od nas bira koliko će biti svestan istih. Ono što je deo psihoterapije jeste da otkrijemo koliko i kako
to utiče na naše živote. Samim tim postoje dinamike koje se javljaju u našem životu za koje nismo sigurni
odakle dolaze, a deo su našeg svakodnevnog života. Naročito u partnerskim odnosima.

Jedan primer za to je da dok smo u nekom odnosu koji nije tako emotivno dubok, taj odnos je zdrav i
funkcionalan, a sa druge strane kada se ta veza digne na viši nivo, počinje da se javlja određena dinamika
koja nas remeti, a da je nismo ni svesni. Svesni smo samo njenog negativnog uticaja, ali ne i toga šta je u
dubini procesa. Zato je jako bitno da o tome pričamo i sa svojim partnerima, a i sa svojim terapeutom,
jer nam to omogućava da nađemo rešenja koja su možda bolja za sve.

Takođe nam i daje hrabrost da kada dođemo u situaciju u kojoj vidimo da nas to što je ispred nas nikuda
ne vodi, da baš tada budemo odvažni, da sklonimo mostove koji nam ničemu ne služe. Prosto da svesno
odlučimo da nam te situacije ne služe više, da nam nisu potrebne kao svakodnevne lekcije. Da
podvučemo crtu.

Tačnije da izazove koji dolaze od našeg pređačkog nasleđa rešimo.

Sa druge strane, to iskustvo i tradicija koju nosimo u sebi mogu da budu korisni, da nam pomognu da
razumemo kako se lokalno razvijalo znanje i uverenja, i ispred i iza nas. Kako su ljudi koji su kao mi živeli
na ovim prostorima, koristili svoje znanje i resurse, kako su se razvijali i jačali.
Naravno da je prelepo znati kako je to izgledalo u Meksiku, Kolumbiji ili na Madagaskaru, jer na kraju
dana svi delimo zajedničke potrebe, ali je još vrednije imati osnovno znanje o lokalnim uverenjima.