Nikada nećeš biti bolja ljubavnica od bilo koje zavisnosti.

Zavisnost je bolest. Sa svake strane gledano, bilo naučne, fizičke, alternativne. Svako bira opravdanje kako da predstavi razloge zbog kojih je tu gde jeste. To jeste cilj zavisnosti, da čovek bude zarobljen i da nema izlaz.

Nova naučna istraživanja pokazuju da mozak kod zavisnika pokazuje znake jako uskog viđenja realnosti. Tačnije, da tada vidi samo suženo to što mu donosi zadovoljstvo. Da je ta supstanca jedini izvor sreće. Ono što je pored toga disfunkcionlno, jeste da tada sve ostalo nema mnogo smisla ni težine. Sve postaje nebitno i kao da se uđe u tunel, u kome je svetlo u tunelu, a sve okolo je mutno i nebitno.

Tako ceo proces deluje sa strane osobe koja ima zavisnost, ali šta je sa ljudima oko nje, kako se oni osećaju?

Zavisnost zaista nije samo bolest jedne osobe nego cele porodice, sistema i društva, i tada ne pati samo onaj ko je u bliskom kontaktu nego celo društvo. Jer smo svi na kraju dana povezani.

Zato hajde da se fokusiramo na najbliže veze, na veze ljudi koji su u paru sa nekim ko je zavsnik. Tako je jako često da osoba sa kojom je neko u vezi, ima previše razumevanja i prezaštićuje nekog ko zaista ima problem, a to ne donosi dobro nikome ko je u vezi.

Partnerski odnosi i zavisnost

Ti ne možeš da se takmičiš sa nečim što nema iste karakteristike kao ti, jednostavno niste u istom sportu. To je dimenzija za sebe kao što si ti dimenzija za sebe. Pravo pitanje je koliko je tebi bitno da se takmičiš sa tim. Šta je to u tebi što pravi tu kukicu koja pravi razliku.

Ti ne možeš da se takmičiš.

Ti tamo ne pripadaš.

Tu je borba izgubljena jer nije tvoja.

Nije tvoje.

Nikad nisi ni mogla da budeš neko ko će da pobedi.

Biti ljubavnica, da li je u vezi sa zavisnikom, je zaista to. Veza je afera između nekog ko voli i nekog ko ima ženu, a ta žena je zavisnost. Čak i postoji izraz – za njega je druga žena posao, ili društvo, ili neka zavisnost. Ta strast je ono što nas zbuni. Strast prema nečemu drugom kod muškarca nije ista kao ona koja je stvorena za ženu. Jer strast treba da ide prema dobrom odnosu, a ne ka zavisnosti.

Pored strasti tu je i deo zavisnost, da gle čuda u reči zavisnosti, postoji i deo zavisnosti. Kao što je normalno da u vezi postoji zavisnost, da mi zavisimo od partnera kao i on od nas, tako isto sasvim sigurno postoji i deo koji može biti nezdrav. Ono što je često problem jeste da mi shvatmo da taj neko drugi zavisi od nas, našeg mišljenja, emocija, situacije.

Ali on takođe zavisi i od te supstance. To nikada ne treba da zaboravimo. Opet to nije do nas i nije naš problem, sve dok tu zbunjenost ne pripišemo sebi. I možda čak opet osetimo ljubomoru. A šta radi onaj ko je ljubomoran? Bori se za pažnju, bori se za osobu koju voli. Stvar je u tome da to sve ima smisla samo onda kada je naš protivnik istih vrlina i kada možemo da ga savladamo realno, ne onda kada je sve mnogo izobličeno i ne vidimo ni bojno polje a tek protivnka.

Opet pitanje je šta je to što nas je privuklo na taj megdan. Odakle smo mi osetili poziv da se borimo u toj bitci, protiv protivnika koji nije naš izazivač.

Zašto toliko duboko osećamo izdaju, a sa druge strane osećamo isto toliko pobedu kada izaberu nas. Cela postavka je od početka pogrešna. Samo zato što to nije prostor za takmičenje, i svako ko je bio u disfunkcionalnom odnosu zna koliko je duboko i veliko to kada smo mi tu u celoj priči i osećamo strah.

On ne dolazi iz mesta iz kog bi trebalo, već postaje onaj iskonski, onaj u kome mislimo da u tim minutima ili satima gubimo sve. Zato je tako moćno. Zato što nam se to sve i vrati ali nekada baš kasno i ne u stanju u kom želimo. Ali šta je važno, bitno je da je tu i da se vratio.

To je greška jer čovek nikada ne bi trebalo da oseća to.

Šta je to što smo mi izgubili i navikli na strah da ćemo ga opet izgubiti pa biramo da smo u sitacijama, u kojima se za našu percepciju realno odigrava stalno. Podseća nas stalno da je tu, da može da nestane stalno svake sekunde. Ajde da smislimo kako da živimo bez Kind reminder-a.

Da znamo da smo celi i da zaslužujemo da imamo cele živote, pune i ljubavi i strasti.

Svako je apsolutno vredan toga!