Jungova terogija o Arhetipovima, je jedna od osnovnih u psihologiji. Ona je bazirana na ideji da postoje univerzalna znacenja koja mi dajemo terminima i formama. Kao i da svaki od njih opcisuje ono što svi mi možemo da prepoznamo i osetimo. Dakle postoji jedno značenje koje je univerzalno za sve ljude, bilo da oni dolaze iz Evrope, Afrike i Azije. Na primer ono što određuje koncept majke, je stvaranje, razumevanje i davanje, te vrline su u svim kulturama iste i uvek je majka ta u društvu koja je reprezetator ovih ideja. Isto pravilo važi i na primer za očeve, koji su tu podrže majke, donesu hranu, obezbede bezbednost stvaranja.

Plodnost predstavlja jedan od glavnih aspekata arhetipa Majke. Samim tim i tragom arheoloških nalazišta Velike Majke su bila prvi izvor, informacija. Velika Majka je bila predstavljena kao stvaralac, svega što postoji, sa predstavljena je figurama koje su sa velikim grudima i plodnim stomakom.

Ona je takođe predstavljala zaštitnicu stvaranja ne samo ljudi nego i zemlje. Pored nje božanstva koja su korišćena da budu deo ovog arhetipa su imala karakteristike majke. Takođe njihov princip je uvek bio povezan sa mesecom, kao simbolom, ženskog načela. Baš zato što i mesečeva godina traje 9 meseci koliko i trudnoća.

Jenda od njih je Elietija bognja rađanja i porođajnih bolova, njeno glavno odličije je bilo da zaštiti ženu i dete tokom porođaja tako da sve prođe na najbolji mogući način. Njeno ime znači ona koja donosi pomoć i opuštanje. Nešto nalik na današnje babice u porodilištima. Na neki način njeno ime dolazi od reči ona koja donosi u svetlo, gde i vidimo jasnu poveznicu sa njenom funkcijom u porođaju. Po mitologiji bila je ćerka Zevsa i Here (zaštitnica braka i zajednice).

Jedan od zapisanih tragova pokazuje da je ona imala moć, da požuri ili odloži porođaj. Tako je bila upletena u porađenje Herkulesa. Pomoću svojih moći, uticala je na njegovu majcku Alkmene, time što je sama Elietija sedela ispred sale za porođe prekrštenih ruku i nogu i tako da se i sama žena na porođaju osećala neudobno. I tako sve dok nije na svet donela Herkulesa.

Druga je Hekata, ona je oreginalnalno bila povezana sa divljim mestima, porođajem i raskršćem. Tačnije sa svim mestima, koja su predstavljala prostor između dva sveta, mesta koja su puna divljine, i vode ka svetlu ali koja nisu jasna čistina života, negde između života i smrti. Tako je i njen kult povezan sa momentima u kojima se nalazimo na kričkim raskršćima. Time je njen cilj bio da nam pokaže svetlo kada se nalazimo u sumraku, da bi znali kojim putem da idemo.

Postoje još mnoga druga bozanstva o kojima ću pisati, vezana za ovu temu. Dok čitamo važno je da ostavimo prostor interpretaciji, i da pustimo da nam naša značenja daju bolje razumevanje teme. Jer samo kada smo otvoreni možemo da prepoznamo znamenje koje nas određuje.