Početak Vežbanja Mindfulnesa

benefit

 

Kada dođemo do vrhunca mindfulnessa kao veštine, mi opušteno meditiramo, naš um i telo su potpuno relaksirani.  Klizimo kroz sadašnji trenutak i kroz svoju podsvest, udišemo i izdišemo, potpuno smo mirni… I onda, odjednom, počnu da nam se javljaju misli, poput: „Da li je trebalo da operem sudove?“ Odjednom primećujemo kako se naše misli i telo menjaju i kako se stanje savršene opuštenosti uzburkava. Više nam nije tako udobno.

Želimo da se pokrenemo, da završimo zadatke koje nam um zadaje, da krenemo dalje da bismo smirili napetost. Ipak, odlučujemo da se vratimo meditaciji. Počnemo opet: duboki uzdah, duboki izdah. Ali, evo opet misli. „Kako to da opet nisam oprala sudove?“

Tako počinje limbo misli koje nam smetaju, koje nas uvlače u stanje napetosti. To stanje je u suprotnosti sa onim što smo imali do samo pre nekoliko minuta. Ono predstavlja „ometača“ naše meditacije. Preneto na širi plan, ono predstavlja i naš život, jer su to misli koje nam se ponavljaju. Mindfulnes je odličan alat da ovo promenimo što pokazuju i naučna istraživanja.

Nakon dužeg vremena vežbanja mindfulnessa, postajemo svesniji dubine svoga uma. To znači da u početku treniranja, prvo počinjemo da primećujemo misli koje nam se javljaju na svesnom nivou. Možemo da iskoristimo ovu meditaciju da počnemo. To je fantastičan početak.

Za razliku od autopilota uma i misli, mi prvo primetimo koliko samo jedna misao može da nas uznemiri i gde nas to odvede. Sledeći nivo (a za njega je zaista potrebna upornost i vreme), jeste da uspemo da primetimo i korene naših misli. Tačnije, naš um postaje već istreniran da primeti da će neka takva misao da se pojavi. To ne znači da je na oprezu i napet, već ima sposonost sagledavanja šire slike.

Posle vise meseci svakodnevnog praktikovanja meditacije naš mozak počinje da tako funkcioniše automatski. Moramo da zapamtimo da je na nama odgovornost da promenimo sebe i svoj zivot. To je jeste velika stvar, ali resurs imamo u sebi na nama je da ga razvijemo.