Svaki prikaz ili situacija sa sobom nose, ono što ih čini posebnim, i značajnim za samo jedan momenat ili fragment života u kome živimo. Svaki sekund ili emocija koju prolazimo nam daje mnogo informacija. Tako na primer, kada pričamo o autentičnom izrazu bitno je da razumemo, da on može da dođe samo od prepoznavanja pravog momenta.
Kada se nalazimo u trenutku i duboko smo povezani sa njim, samo tada smo i povezani sa sobom, i svojim emocijama. Onda su i naše reakcije prave i iskrene.
Mnogi smatraju da moderna psihologija propoveda da vodimo računa o sebi i svojim emocijama, da mislimo pozitivno i ponšamamo se pozitivno. To je jedna od glavnih grešaka u tumačenju ideja moderne nauke.
Najnoviji talas koji se pojavio u psihologiji je KBT, kognitivno bihevioralna terapija koja propagira da misli, verovanja i emocije, predstavljaju ne raskidiv lanac. Da svaka od karika, ima svoj uticaj na ceo krug. Tako da promena u svakom od njih može da donese promenu u celom krugu.
Ono što je uvek prvi korak jeste da prepoznamo taj krug, da steknemo uvid u to što nas zadržava u krugu u kome nam nije prijatno. Zašto ostajemo na mestima u kojima nam je neudobno. Psiholog je tu da pomogne da stvoriš uvide u to od čega je tvoj krug stvoren.
Samim tim prvo korak je da stvoriš uvid u to šta imaš ispred sebe. Sledeći korak je da to kreneš da menjaš. Sam uvek možeš da izabereš pristup bilo da su to emocije ili misli, svakako svako ima kariku koja se najlakše otključava.
Tada počinjemo da pravimo promenu. Polako i tvojim tempom. Ono što je bitno jeste da ostaneš u skladu sa svojom emocijom, misli ili uverenjem. Tu je razlika između brzog self helpa i onoga što se zove psihoterapija. Zato je zasigurno najbolji put da se ostane autentičan i odatle gradi. Jer ako ostanemo u krugu u kome se osećamo loše, a na sve to počnemo da prisiljavamo se na osmeh i pozitivne mislis, tada stvaramo kognitivnu disonancu, to je koncept koji označa diskrepancu između onoga što mislimo i onoga što jeste. Ta razlika u nama stvara veliku konzumaciju energije. Tada se osećamo još više umorno, baš zato što nam energiju oduzima strana kognitivnog sistema koja apsolutno nema povratnu informaciju.
Zato je najbitnije da ostaneš u skladu sa svojim emocijama, ma koliko tužne i teške bile, sigurno da je mnogo bolje da ostaneš sa njima, jer nema ničeg lepšeg, nego kada sam prepoznaš trenutak i ostaneš sa svojim iskrenim osećajem. Sa vremenom, počneš da prepoznaješ svoje slabosti, i od njih kreneš da gradiš nove situacije i nove korake, koji mogu da te odvedu na mesta na kojima nisi ni bila. Ta mesta će sigurno biti prelepa jer su autentično samo tvoja.
