Artemida je ćerka Zevsa i Lete, i deli rođendan sa Apolonom. Vladala je lovom i mesecom. Kao i Demetra odlučila je da ostane neudata, tražeći blagoslov od svog oca Zevsa. Bila je naoružava lukom i strelom i najdraže je obilazila šume u sa svojim srnama i jelenima. Po prirodi je bila osvetoljubiva, i kažnjavala bi sbe ljude koje su neiskreni, a sa druge strane bi štitala lovce i poštene ljude.
Prepoznata je kao boginja lova, divljine i divljih životinja. Ćerka Zevsa i titanke Lete, takođe i sestra bliznakinja Apolna, rođena je samo par sati pre njega u šestom danu u mesecu. Ostala je zauvek neudata ali je u svoju zaštitu uzela Ortigija i Amas.
Volela je da provodi vreme sa Hiperborejcima, i da luta planinama, sa divljim životinjama često sama i nekada u društvu nimfi. Od Zevsa je tražila da zauvek ostane nevina, da bude slobodna sa svojim strelom i lukom koje je dobila od kiklopa sa Lipare. Pd Pana je dobila lovačke pse. Pored toga imala je i zlatne kočije koje su bile upregnute jelenima. Na putu za planinu Heme, na tom putu je zapalila svoju prvu baklju koja je bila zapaljeno drvo borovine žiškom od groma.
Po povratku je počela svoju borbu sa Grationom. Tako je postala zaštitnica trideset gradova. U kojima su hramovi dizani pored izvora, jer se tamo okupljala divljač, a vegetacija je bila je bila bujna.
Posebno je bila naklonjena Amazonkama i čuvenim lovcima Saronu i Hipolitu. Kao i o malducima divljih životinja, u prirodi i nejake dece. Takođe je zbog svoje divlje moći štitila žene u porođaju i davala im dodatnu prirodnu snagu. U Trojanskom ratu Artemida se zauzimala za Trojance, zbog čega se sukobila sa Herom, koja ju je tobolcem istukla po ušima.
Njen lik je krojen po prirodi minojske boginje, gospodatice divljih koza i drveća, koja je bila boginja rata. Samo ime Artemida nastalo je od reči koje znače ona koja kolje i medved. Karakteristike su joj boginje smrti ili medvedice. Njeno devičanstvo simboliše, nedirnutu prirodu i ritualnu čistoću, koja je bila dobra zaštita za one koji idu u lov.
Kako se njen kult širio i zbližavao Apolonovom, ona je dobijala i druga obličija, postaje tako zaštinica, ribara, ostrva, pristaništa i obala. Imala je dosta sličnosti sa Hekatom, tako je čuvala i Mesec, slično kao i Selena. Njen kult se razvijao kao i mnogi drugi paraleno, i stapao je u sebe lokalne običaje.
Psihološki gledamo ona je bila zaštitnica divljine u nama. Svega onoga što predstavlja ne obuzdanu iskrenu prirodu koja je neoštećena našim ličnim iskustvima. Kao i ženske strane divlje prirode, koja stoji nasuprost muškoj Apolonovoj prirodi. Ona je tu da nas podseti na ženski princip, onoga što jesmo kada smo u kontaktu sa svojom istinskom stranom slobode i neukroćne snage.
