Slovenska mitologija sastoji se od mnogih likova, ali ono što ćemo staviti u fokus u
ovom tekstu jeste ženska istorija i njeni koreni. To zaista moram da naglasim, da sve
informacije koje se nalaze u ovom tekstu i treba da se uzmu kao mitska predanja, a ne
kao egzaktne činjenica jer su mitovi tu da bi se ispredali i menjaju se u skladu sa
situacijom.
Svim ženskim lokovima pripisana su imena boginja. I svaki od njih je u skladu sa
godišnjim dobom, kao i doba i njihove karakteristike su izmešane, tako da ne postoji
tačno određena granica, nego su isprepletane.
Glavna i osnovna boginja i ključni arhetip ženskih mitova je Boginja Majka Zemlja. Ona
predstavlja ono što je ugravirano u našoj kulturi kao osnov ženske svrhe, prema starim
verovanjima. Ovaj mit nastaje kada je našim prostorima vladao matrijarhat. U to doba
po spisima, žene su imale ista prava kao i muškarci. Vladalo je poštovanje majke, ali ne
kao i sa ostalim verovanjima koje kasnije Frojd propagira, nego sa idejom poštovanja
ženskog principa, koji stvara, gaji i održava. Ideja je bazirana na verovanju da postoji
animizam prema kome,se sve stvari i sva bića predstavljaju jednako božansko i
produhovljeno.
Boginja Majka, kao glavni ženski princip, predstavlja mešavinu poštovanja i ljubavi. Za
razliku od drugih bogova, njoj su se ljudi obraćali direktno. Takođe ona je bila mitsko
biće kome su se ljudi obraćali sa poštovanjem i za savete koji su im bili potrebni, kao i
za molbe i u teškim trenucima. Dakle, bila je sveobuhvatna zaštitnica. Jedna od njenih
moći je jaka snaga koja se nalazi na njenom dnu, u samom središtu. Tako da možemo
ovu perspektivu da prenesemo i na snagu jednog čoveka, koji sve odgovore već
poseduje i samo je pitanje kako i koliko duboko će da kopa po sebi da ih i pronađe. Jer
sigurno su tu, samo su duboko zakopani u nama.
Živa i njene karakteristike su vezane za arhetip puštanja i pokretanje života kako u
prirodi tako i kod ljudi. Interesantno je da je vezana i za jesen kao godišnje doba. Tada
je fokus na ponašanju darivanja cveća i plodova kao i lišća koje pada. Njen kult je
takođe usko povezan sa otpuštanjem, što na mentalnom nivou, znači puštanje emocija,
ljudi i situacija koje nam kao jesenje lišće ne služe. A tim puštanjem dajemo prostor
novom lišću koje će procvetati na proleće.
Lada boginja ljubavi i lepote, kao i plodnosti. Karakteristično za ovaj arhetip je da po
mitu, ova boginja zimu provodi sakrivena i čeka pravi trenutak da izađe. Kao i ljubav i
plodnost kod žena, iskazuje se u pravom trenutku i u situacijama u kojima je pravi
trenutak da se iskažu. Kada se pozabavimo njenim mitom, možemo primetiti koliko je
duboko uvreženo uverenje u našoj staroj kulturi da za ovako tanke i nežne stvari
postoje samo pravi trenuci. Pa samim tim i arhetip da je čekanje jedan od delova
razvoja emotivnog odnosa izuzetno bitno stvar.
Treći arhetip boginje je Vesna, koja je uvek prikazana kao mlada devojka u beloj haljini i
predstavlja zaštitnicu mladih i čednosti. Ona je po ideji suprotnost smrti i zimi. Kao
interesantan detalj izdvaja se da je ona suportna od Morene (četvrte boginje). Morena
predstavlja tamnu stranu i zimu, dok je tradicionalna vrednost Vesne u pružanju svetla i
pozitivne perspektive. Kao i u mislima, dolazi stalno do te smene i promene u nama, a
očigledno i u našim precima, što je glavna odlika mitova. Dakle sve što je u mitu je
nastalo iz ljudskih potreba. A ova borba se u ljudima stalno odigrava, kao što se dešava
i stalna promena u godišnjim dobima, poput smenjivanja leta i zime.
