Zahvalnost za ono što imamo, pažljivo planiranje i vreme za zabavu predstavljaju temelj dobrih radnih navika. Sedite sa decom i zajedno se zapitajte: šta nam je prioritet da danas završimo od zadataka? da li je to domaći zadatak? Ka- ko ćemo se osećati kada ga završimo? dakle, kada steknete uvid u emociju koja prati urađen zadatak, shvatićete da ćete, pored dobrog osećaja zbog postignuća, sve sledeće zadatke obavljati sa lakoćom. Čak će vam i slobodno vreme biti lepše. To je bitna baza, ne samo za nastavak dana, već i nastavak nedelje.

Mindfulness je sastavljen od cigli, koje čine svaki aspekt našeg života dakle, jedna po jedna i sagradićemo srećnu i nasmejanu kuću. To je, jednostavno rečeno, obraćanje pažnje na ono što se dešava sada: kako se osećamo u svom telu, da li nas nešto negde žulja, da li nam je stolica udobna, možda smo se namestili baš onako kako nam najviše odgovara.

Ova tehnika podrazumeva i to kako se osećamo i kakve su nam misli. Kada osvestimo kako se osećamo, steći ćemo sposobnost da taj fokus iskoristimo za poboljšanje određe- nih delova života, kojima je to potrebno. To kasnije vodi do mnogih benefita, a jedan od njih je bolje regulisanje naših negativnih emocija.

Sve to postižemo kroz tri osnovna principa mindfulnessa, a to su: samosvesnost (kroz fokus), potom vežbanje neprosuđivanja sebe i drugih i, poslednja stavka, prihvatanje sebe, drugih i ostalih situacija onakvih kakve jesu.

Najnovija istraživanja pokazuju značaj ove metode za odrasle. Tragom tih istraživanja, došli smo do zaključka da mindfulness može da bude koristan i za decu. dakle, njiho- va emotivna i kognitivna strana, kao i veštine učenja, mogu znatno da se poboljšaju. Postoje čak i neurološka istraživanja koja pokazuju da ova tehnika poboljšava i menja nabolje neurološku strukturu mozga kod dece.

U nekim delovima amerike, škole već praktikuju mindful­ ness kao izborni predmet, koji daje odlične rezultate u vidu boljih ocena i boljih socijalnih odnosa među decom, kao i smanjenja poremećaja pažnje. I adolescenti koji vežbaju ovu tehniku imaju manje napetosti i, što je najvažnije za taj uz- rast, imaju više samopouzdanja.

Bitno je izdvojiti da je mindfulness lako primenljiv na sve kontekste škole (časova), kao i vanškolske aktivnosti i može se lako prilagoditi godinama i potrebama učesnika, što ga iz- dvaja kao veoma efikasan program. Bitno je da mu se kod de- ce pristupi pažljivo, da ga oni ne bi shvatili kao kaznu.

Stoga treba izabrati prostor i vreme gde se dete oseća najudobnije. jednu od vežbi možemo praktikovati kada dete izvedemo u šetnju: da bismo mu osvestili kako se oseća i kako je nje- govo telo, možemo, kao najlakši korak, da upotrebimo po- ređenje sa prirodom. Prvo mu možemo opisati prirodu koju vidi: drvo, vazduh, sunce. Naše telo je kao drvo: čvrsto je i stabilno, ima grane i korenje kao ruke i noge. Možemo mu sugerisati da udahne duboko i obrati pažnju na disanje. Kao i drvetu, i njemu je potreban kiseonik za rast. Mališanu mo- žemo skrenuti pažnju da, kad udahnemo, vazduh ispuni naša pluća. Sunce drvetu daje hranu, a drvo svojim granjem određuje koliko sunca mu treba u određenim delovima. Isto tako je i sa detetom: i ono će kroz disanje da odredi koliko mu hrane treba za razvoj.

Najbitnije je da odvojimo decu od uređaja poput televizora i kompjutera. Ugasite sve, dajte deci punu pažnju. Izaberite igru koju vaše dete najviše voli. ako mu odluta pažnja, i to je u redu. Bitno je da ste vi tu prisutni i da mu dajete najbolji primer.

Možete, na primer, da primenite vežbu u kojoj ćete pre obroka da provedete par minuta ćuteći. U početku će to iz- gledati čudno, ali će kasnije dete početi da obraća pažnju na to šta je na stolu i tako će mnogo svesnije jesti.

Dok pere zube, pogotovo ako ne voli tu aktivnost, možete mu sugerisati da se koncentriše na to kako se oseća pre i posle pranja, i uvideće da je osećaj čistih zuba uvek zadovoljavajući.