Ovo su pet čestih prepreka na koje ljudi nailaze već hijadama godina, kao i rešenja za iste. U suštini, ako imamo regularnu praksu mindulfnes meditacije, deluje jednostavno, ali praksa nije uvek laka. Naš um sa svim ovim preprekama, je u redu. Iako je svakodnevna vežba, moramo da obratimo pažnju na njih i da apliciramo rešenja, koja mogu da budu od puno koristi. Budi dobar prema sebi, i oprosti, seti se da uvek može da postoji šansa da počneš opet.

Sumnja

Ne sigurnost da će nešto uspeti ili neće često spopadne ljude koji sa na početku učenja mindfulnesa. Ovo možda pomaže drugima, ali meni neće. Naravo da postoji zdrava granica kada je sumnja dobra. Ona nam služi da bolje sagledamo stvari i da se udubimo u to čime se bavimo. Ali nije zdravo da sumnjamo u iskustvo koje imamo ispred sebe, pre nego što nas ono nauči nečemu novom. Potrebno je dati šansu. Rešenje: Moramo da se setimo da su misli samo to-misli. One nisu činjenice. Kada primetimo da nam se sumnja primiče, samo je zapazimo za početak i potom odvratimo pažnju sa nje. I nežno se usmerimo na ono što sad radimo.

Otpronost

Iskreno, teško je da ostanemo mirni kad je naš um naviknut da se stalno pomera, i da je stalno zauzet. Od malena smo naučeni da radimo stvari i da ih radimo više i stalno jurimo da uradimo još. Zato se um pobuni kada želimo da naučimo da budemo mirni i prisutni sad i ovde. Možda primetimo kako naš um prelazi preko sto tine misli obaveza. Zato je nekada umu teško da nauči da samo bude tu, bez da mora da se spremi na sledeći korak. Sve ovo je potpuno prirodno.
Rešenje: Bitno je da prepoznamo da su nemir i dosada, senzacije kao i svaka druga. Ali ne moramo da ga ispitamo da bi se uverili. Pored toga, pozadina ovog osećaja je strah i napetost. Ako dobro istreniramo Početnički um i postanemo radoznali, imaćemo priliku da smatramo nemir kao nešto novo i zanimljino. Tako dolazimo na mesto vozača, zauzimamo kontrolu i ne dopuštamo da nas ta emocija obuzme.

Iritacija

Osloboditi se iritacije se dešava iz više razloga. Možda se ne osećamo kao da imamo dobro meditivno iskusvo, možda mislimo da nismo dovoljno dobri u svojoj praksi. Možda nas ometa buka sa ulice, ili metež u prostoru u kom se nalazimo. Drugim rečima, možda je osećamo nervozu da što smo nemirni tokom meditacije. Rešenje: Iako je naš prirpodni nagon da napravimo otpor iritaciji, treba da se setimo stare poslovice, ono čemu se opiremo ojačava. Ovde je jako bitno da razumemo, da je mindfunes jako praktičan. Zato što nas uči. To je što je tu, dok jeste ovde. Naš posao ovde je da prepoznamo tu nervozu i da pustimo da bude tu, i možemo ili da se zadubimo i zapitamo odake i zašto dolazi ili da pustimo da prođe. Nema puno opcija zaista, u suštini.

Uspavanost

Pošto smo kao nacija generalno ne ispavani, i konstanto umorni zbog načina života koji živimo lako je da se osećamo umorno i kao da ćemo da zaspemo tokom meditacije. I tako opustimo svoj umorni um. Naše telo prirodno želi da se odmori. Taj umor nam govori, da moramo da se odmorimo telo, i da li je to potreba koja treba da se izrazi. Rešenje Ako kojim slučajem zaspemo ponekad kada meditiaramo, smatrajte to kao dobru dremku, koja vam je trebala. Takođe ako se ovo dešava često, pokušajte da sedite u pravoj poziciji, možda da imate otvorene oči, ili da se malo umijete pred meditaciju.

Želja

Primetićete da tokom meditacije vaš um možda pada u stanje u kome želi da bude negde drugo. Ili možda samo želi da ode da pojedete nešto mao i da vaš um, počne da luta i misli o drugim temama. Ili možda pre nego što počnete sa meditacijom, vaš um vas vas navodi na to da možda postoji još nešto što možete da uradite umesto meditacije. Ovo stanje uma može da nas prekine u sprovođenju meditacije. Rešenje Ako primetimo da upadamo u ovo stanje uma, možda je bolje da razmislimo kako da promenimo kako da radimo a ne kako da ne radimo i kako boje da uradimo meditaciju. Na primer, na mestu koje previše bučno. možemo da vežbamo pogled iz visine. da vidimo koliko je realno što nam se sad čini hitnim da moramo da uradimo. Dakle da li su te destrakcije realne, da li je nam je to zaista prioritet. Kada nam se možda čini da smo obuzeti mislima koje su bitnije od onoga što radimo sada. Hajde da sada ostanemo sa svojim mislima, hajde da posle toga vratimo našu pažnju. Ako se ovo nastavi, i osećamo jaku povučenost, možda namerno promenimo našu pažnju, baš na naš dah.